Καβάφης

Два нетипична интимна одломка из једног шкртог и строгог александријског пера.



ПРОЗОРИ

У овим мрачним собама где проводим
тешке дане, вртим се тамо-амо
да пронађем прозоре. - Кад би се један прозор
отворио - била би то утеха. -
Али прозора нема, или ја не могу
да их нађем. Можда је и боље да их не нађем.
Можда би светлост била ново насиље.
Ко зна какве би нове ствари обелоданила.


ЗИДОВИ

Немајући обзира, сажаљења ни стида,
огромне су зидове изградили свуд око мене.

И сад очајан и безнадан живим овде.
Само на то мислим: тај ми удес ровари по мозгу:

толико сам послова тамо напољу имао да обавим.
(Како да будем толико непажљив за време градње!)

Али ни најмањи шум тих градитеља није се чуо.
Неосетно су ме одвојили од спољног света.

Константин Кавафи (1863-1933)
из избора 70 песама, стр. 52-53.
Рад, Београд, 2006.
превод: Иван Гађански и Ксенија Марицки-Гађански