Kito Lorenz

 

ČITAM O VEZUVU I SMRTI

Ja sam smrt koja magarca

sa zavezanim udovima

baca u Vezuv

Ja sam magarac koji smrt

sa zavezanim udovima

baca u Vezuv

Smrt je magarac koji me

sa zavezanim udovima

baca u Vezuv

VEZUV SE NEKAKO DRŽI LAVE

---

Kito Lorenc, Drugi jezik/Andre Sprache, Smederevo, 2008. Izabrali i preveli Zlatko i Jan Krasni

(Kalenić, 100 dinara)

Emanuel Bov: MOJI PRIJATELJI (Službeni glasnik, 2020)

Iz štampe je upravo izašao roman Emanuela Bova Moji prijatelji, u prevodu Bojana Savića Ostojića.

Izvorno objavljen 1924, prvi Bovov roman postigao je veliki uspeh i danas se smatra njegovim najpoznatijim delom. Glavni junak i narator, Viktor Baton, vojni invalid koji dane provodi u čekanju invalidnine i izbegavanju svakog posla, pripoveda o svojim susretima sa muškarcima i ženama od kojih očekuje razumevanje, ljubav i prijateljstvo. Do toga, međutim, nikad ne dolazi budući da u presudnom trenutku, kad treba da opravda stečeno poverenje, Baton napravi neku nepopravljivu grešku. Ono što i danas čini ovaj roman inovativnim jeste bistra deskripcija, izneta uz obilje neposrednih detalja u kojima se narator ne stidi nijedne svoje predrasude. Od prve rečenice, Baton se pred čitaocem otvara, ne libeći se da pokaže i strane koje bi mu išle u prilog i one nepoželjnije. Uz to ide jedna neodoljiva, skoro detinja iskrenost koju je Bov patentirao i koja se ne može podražavati.

Emanuel Bov je rođen 1899. kao Emanuel Bobovnikov. Posle Mojih prijatelja (Mes amis), objavio je još tridesetak romana i knjiga pripovedaka: među njima se izdvajaju roman Arman (Armand) i putopis Bekon-le-Brijer (oba iz 1927). Nakon nemačke okupacije Francuske principijelno je odbio da objavljuje i emigrirao u Alžir, u nadi da će se prebaciti u London. Vratio se u Pariz 1945. i, malo pre nego što će izaći Klopka (Le piège), roman posvećen višijevskoj Francuskoj, umro od bolesti i iscrpljenosti.

Posle smrti je zaboravljen. Za kasniju sudbinu njegovog dela u Francuskoj zaslužan je pre svega dramski autor Remon Kus, koji je sedamdesetih inicirao ponovno objavljivanje Bovovog opusa kod izdavača Flamarion. U širim okvirima postao je poznat osamdesetih, nakon što je Peter Handke preveo Moje prijatelje na nemački (1981), te kada je objavljen engleski prevod Dženet Lout (1986). U slično vreme prvi prevod ove knjige pojavio se i u Jugoslaviji, na slovenačkom: godine 1985. Cankarjeva založba je objavila prevod Aleša Bergera. 

Emanuel Bov, Moji prijatelji

izdavač: Službeni glasnik 

biblioteka Književni glasnik, kolekcija Delta

Urednik: Nikola Vujčić 

Sajt izdavača

    

 

Bojan Savić Ostojić: NIŠTA NIJE NIČIJE (Kontrast, 2020)

Uskoro u izdanju beogradskog Kontrasta izlazi roman Bojana Savića Ostojića, Ništa nije ničije.

 

Kabinet kurioziteta Bojana Savića Ostojića predstavlja nam „nečujni režim“ postojanja sveta u kome se istorija uči na buvljacima, a pijaca je njegova najstarija institucija. Pripovedač ovog romana istovremeno je neumorni hodač, strasni kolekcionar polovnih knjiga, uporni detektiv koji prati tragove propadanja svih Jugoslavija, ostavljeni ljubavnik i iznevereni prijatelj. U njegovom pijačnom cegeru nalaze se, kao posebne dragocenosti, dnevnici, spomenari, ceduljice, beleške, crteži i spiskovi želja anonimnih autora. Ovi artefakti, napisani naivno ali ubojito neposredno, rekonstruišu delikatnu priču o samoći i ljubavnom čekanju. Pročitajte je što pre, ne čekajući da knjiga počne svoj nevidljivi život na tezgama brojnih beogradskih buvljaka

Tatjana Rosić

 

*

 

Da knjige o knjigama ne moraju nužno biti egzibicionistička, cerebralna i narcistička vrsta književne slepe ulice, pokazuje nam najnovije delo Bojana Savića Ostojića Ništa nije ničije. Ovaj poletan, nadasve inventivan, duhovit i vrcav i pored svega ludo zabavan oblik komuniciranja sa knjigama, ali i njihovim vlasnicima, kontekstima i reaktualizovanim značenjima i značajima, pokazuje kako forma u srpskoj književnosti nije u defanzivi. Kako god se odredili spram autorovih tajnih života knjiga, i kako god sumnjali da je jedna konverzija iz intelektualističke ambicije u sferu detekcije moguća, Ništa nije ničije od prvih stranica otkriva čitaocu alternativne prostore u kojima knjige obitavaju, kao mogućnost i kao utočište, i kako ih često od zaborava štite knjigama neskloni ljudi.

Dobro je da je za nekog knjiga još uvek prostor svetog i dobro je da je od ovolikog obilja priča o knjigama moguća izvanredna književnost.

Miroljub Stojanović

Urednica izdanja: Jelena Nidžović

Likovna urednica: Dragana Nikolić

Sajt izdavača: kontrastizdavastvo.rs