Nazim Hikmet

Nedelja

Danas je nedelja 

Danas su me prvi put 

pustili na sunce

i ja sam

prvi put u životu 

gledao nebo ne mičući se

čudeći se što je tako daleko od mene 

što je tako plavo

što je tako veliko 

Seo sam na zemlju 

pun poštovanja 

i priljubio leđa uz beli zid. 

U ovom trenutku ne dolazi u obzir 

da se bacim u talase. 

Sada mi ne treba borba 

Ni sloboda ni žena 

Zemlja, sunce i ja

Ja sam srećan čovek. 

(1938)

Nazim Hikmet 

(Turska) 

S francuskog preveo Bojan Savić Ostojić 

Izvornik:

Nazim Hikmet, Anthologie poétique, Éditeurs réunis, Paris, 1964.

Кад неко некога на силу грли (4 дефиниције из "Оловка пише срцем")

Да би ове дефиниције одјекнуле, потребно је да завлада тишина. Односно, да на кратко заборавимо да сви имамо нешто да кажемо. (Чак и да се не питамо како би ови одговори данас звучали.)

изобиље

изобиље то је неко биље

што се набије у земљу

па после само избије

и има неко лишће

и то се боље једе

али није лепо

зато што је спанаћ

изобиље је

када те избију на ливади

изобиље је

што избијемо неком нешто из главе

изобиље је

што мајмуни стално једу

изобиље је

што бију децу неким биљем

лакомост

лакомост је кад велика киша падне

па однесе лако мост

лакомост је оно црвено што се мажу нокти

мој брат што је велики па му је лако

лакомост је кад идеш бос преко моста

кад нешто хоћеш да једеш а оно нема

лакомост је неки лак мост

и кад неко некога на силу грли

освета

кад те неко тужи

па му плазиш језик

када има струје 

па видиш сијалицу

кад су неком човеку

полупали прозоре

кад ујутру

свиће освета

подло је

кад се удариш испод лакта

кад не смеш да подвириш

под кревет за кликере

кад се под подлије

што си увртео чесму

кад је пацов у подруму

кад јарац има рогове

Оловка пише срцем

аутори: анонимне девојчице и дечаци 4-14 година

извор: Институт за психологију у Београду

приређивачи: Вера Рупник и Будимир Нешић

треће издање: Бигз, 1972.

Milutin Petrović

GLEDAO SAM KRETANJE NEBESKOG SVODA

Ukočenih mišića         Gledao sam

kretanje nebeskog svoda

Izlaza nije bilo u šipražje

Opuštenog reka bi me odnela u

neki drugi svet         Potonuti

Sanjao sam taj san godinama

Bio sam         I blagi osmeh pratio

slike        Iza lelujanja zavese

Bio        Gledao sam kretanje

nebeskog svoda     Zadovoljan

položajem svoga tela    Odluku

je izmenila slučajna okolnost

Kad sam napokon imao priliku

da se rešim svih neprilika

"Jedna pesma iz Glave na panju, nazvana je Gledao sam kretanje nebeskog svoda, potpuno je sećanje. Bio sam ošamućen. Bio sam u reci. U Dunavu. Davio sam se. To se u stvarnosti dogodilo. Ceo događaj preneo sam precizno u pesmu. Nikakvog odstupanja, niti mistifikacije. Pesma je preslikan događaj, pesma je sećanje. Ali ipak nije samo to. "Sanjao sam taj san godinama" i "Kada sam napokon imao priliku da se rešim" su iz drugog sećanja. Ili iz mašte. To ne bih razrešavao niti u mašti niti u sećanju. Možda je sve to "slučajna okolnost"?

iz razgovora s Mihajlom Pantićem

Deset razgovora, Slobodan Zubanović i M. P., 

Matica srpska, 1992.