НИТ У ВОДИ
Само када га нико не гледа, море је море,
чиста нит пружена водом, између стена и локава.
Рибе ходе као месечари у сусрет рибару.
А шта ћемо скупити у мору, шта од живота?
Полако и увек помало ничега.
Ослобођен ритма, осећаја, сличности,
живот би могао прећутати речи
и постојати а да га мисао не исказује.
Живот - море! - слични Лепоти
или љубави безобличној која га усклађује с пролазним
као што се светлост усклађује са даном.
Никада нећемо видети море које море скрива.
Бићемо увек слепи за ружу која је у ружи.
Бачена мрежа у море, мало сажаљења,
огледало разбијено и више ништа.
Ледо Иво (1924)
из Латионамеричке лирике, стр. 121.
Просвета, Београд, 1978.
Превео са португалског (Бразил): Владета Кошутић
Нема коментара:
Постави коментар