Novosadski Nojzac nedavno je objavio kapitalnu hrestomatiju tekstova posvećenih Dunavu, koja nosi jednostavan naslov Reka (priredile Edit Kiralj i Olivija Spiridon). Pored tekstova Kanetija, Nadaša, Doderera, Šalgo, Okopenka, Albaharija, Tišme (i Aleksandra i Slobodana) i još stotinak autora ne samo germanofonog izraza, u Reci se našla i ova pesma Klausa Henzela, nemačkog pesnika rodom iz Rumunije, posvećena gradu Sulina, na dunavskoj delti.
saobraćaj
ribarska krčma: straćara od talasastog metala, pod od blata, drvene klupe, drveni stolovi, jeftina rakija. žene ovde kupuju pivo u kantama za vodu. muškarci nalakćeni na stolove. ispijaju treću rakiju iz čaše za vodu. kod svake četvrte prolazi gradski autobus. jedini događaj koji podiže prašinu. ponos sulinaca. samopotvrđivanje njihove sujete. opomena ili karikatura? kolebljivi korak napred. onda još jedan. kad se smrači, krčma se zatvara, a autobus poslednji put vozi kroz groblje. onda rumunski, turski, ruski, jevrejski, engleski, grčki, jermenski i drugi mrtvi imaju svoj mir. i sulina: grad s kvotom saobraćajnih nesreća nula.
Klaus Hensel
iz ciklusa Sulina - notizen aus einem kleinen terminkalender
prevela Nikolina Zobenica
Sulina početkom XX veka (Reddit)
