Приказивање постова са ознаком mahmud derviš. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком mahmud derviš. Прикажи све постове

среда, 21. јануар 2009.

Јехуда Амихај и Махмуд Дервиш

У ЈАБУЦИ

Посећујеш ме у јабуци.
Заједно чујемо нож
како љушти око нас, пажљиво,
да се кора не прекине.

Говориш ми. Верујем твом гласу
јер у њему има грудви чврстог бола
као што у правом меду
има грудви саћевог воска.

Дотичем твоје усне прстима:
и то је пророчки покрет.
Усне су ти црвене, као што је сагорело поље црно.
Све је то истина.
Посећујеш ме у јабуци
остаћеш са мном у јабуци
све док нож не обави своје.

Јехуда Амихај (1924 - 2000)
превод са хебрејског: Ана Шомло



ДОК ЧЕКАМ

Док чекам, спопада ме лудило у заседи разних могућности:
Можда је у возу заборавила своју малену ташну
Па се загубила моја адреса и мобилни телефон
И нестала њена жудња па је рекла:
Не засипајмо га слабом кишом
А можда ју је забавила нека ненадана ствар
Или пут на југ да посети Сунце,
И телефонирала је, али ме ујутру није нашла
Јер сам изашао да купим гарденије за наше вече и две чаше вина
А можда се посвађала са старим мужем око неких успомена
Па се заклела да више не види мушкарца
Који јој прети стварањем успомена
Можда је на путу ка мени налетела на такси
Па се угасиле планете у њеној галаксији
И још се лечи сном и седативом
А можда је погледала у огледало пре изласка
Из себе и опазила две крушке велике
Како таласају њену свилу
Па је уздахнула и поколебала се:
Да л’ моју женственост заслужује још неко сем мене
А можда је, случајно, изразила љубав
Бившу од које се није зацелила
Па отишла с њим на вечеру
Можда је умрла
А смрт заволи нагло, као ја
И смрт, попут мене, не воли да чека


Махмуд Дервиш
(1941-2008)
превод са арапског: Татјана Ботић


среда, 20. август 2008.

Mahmoud Darwish (محمود درويش)



Mahmud Derviš (13. mart 1941 – 09. avgust 2008) je nedavno preminuli palestinski pesnik, između ostalih, laureat i prestižne poetske nagrade Struških večeri poezije za 2007. godinu. Rođen je u Zapadnoj Galileji, tada teritoriji Palestine koju su u Arapsko-izraelskom ratu, 1948. godine osvojili Izraelci i koja je od tada sastavni deo države Izraela. Derviš je čitavog života sudelovao u rešavanju društvenih pitanja vezanih sa sukobe u pojasu Gaze i Zapadne obale. Bio je politički aktivan kao član Palestinske oslobodilačke organizacije. Zbog navedenog angažmana koji je usled decenijskih ratova i teritorijalne ugroženosti karakterističan za palestinske intelektualce, prozvan je nacionalnim pesnikom Palestine. Objavio je preko trideset knjiga poezije, prevođen je na gotovo sve velike svetske jezike. Zbog dugog zadržavanja specifične forme vezanog stiha aruda među arapskim pesnicima, Derviš pripada jednoj od prvih generacija pesnika koji su stvarali slobodnim stihom. Ova promena vekovnih formi arapskog pesništva omogućena je aktivnošću siro-američke škole, nezvanične grupacije arapskih pesnika emigranata koji su stvarali u SAD. Teme karakteristične za Derviševu poeziju, kao što su izgnanstvo i podvojenost usled konflikta dve kulture prisutne su i u melanholičnoj pesmi Čas oproštaja.




Čas oproštaja


Popismo čaj ...

Popušismo

Prelistasmo svoje noći

Sobu, ruke

I prošlost našu.

Govorili smo, ah, govorili smo

Šta?!

Kiša se spustila

U srca naša.

Popušismo

Razmenismo adrese svojih izgnanstava

Razmenismo slike

I posvete.

Samoubistva odložismo

Za trenutak samo ... pa se zaklesmo

Da ćemo zaboraviti s vremenom

Dve naše rane!

Popušismo

Zagrlismo se

Rukovasmo se

Zima se uvuče u dlanove

Naš put se pretvori u dve stranputice

Dadosmo znak

Rukama ...

Nešto se ugasi u očima

Nešto se prekide u srcima !



Mahmud Derviš

s arapskog preveo Darko Tanasković

Na ovom linku nalazi se tekst francuskog pesnika Žana-Mišela Molpoa o Dervišovim izabranim pesmama Le Chant de la Palestine. Članak možete pročitati na francuskom i engleskom.

pri(b)log i izbor:

Vladimir Stojnić