Vladimir Burič

Iz beležnice

Treba da budeš širok kao Azija da bi shvatio Evropu. 

So čaja - u šećeru. 

Život na zadatu temu. 

Pasternak je neprevodiv, čak i na ruski. 

Maštati o smrti do smrti. 

Reči u stihu moraju da budu višeznačne kao geografski nazivi. 

Muva na globusu. 

Prozor u noći - poziv na samoubistvo. 

Sve se ispunjava u poslednjem minutu. 

Knjiga miriše na drvo. 

Živeti je sramota. 

Kad čitam loše stihove, čini mi se da sam i sam bezvredan. 

Dolazi vreme infarkta. 

preveo s ruskog Nikola Vujčić

iz knjige Crno i belo, 

Dijak Priboj 2019. 

Владимир Бурич

Дужност је убијати
Дужност је бранити се

Биће просечне старости од 60 година
убија
биће просечне старости од 60 година

Ово небо је непринципијелно као проститутка
Ова кућа ова земља непринципијелни су као проститутка

О туго
очајање
и студени
бића
које се претвара у земљу



НЕМАЧКА

Завирио сам у чељуст звери

и видео
шиљате кровове са црвеним црепом
старице на прозорима
децу како иду у цркву на концерт Баха
жуте жбунове форзиција и бледе зумбуле
криглу пива на тротоару
крај радника који поставља плоче

он ми намигну
и весело повика -
Русијо предај се!

Кад будем стар као земља, 

Градина, Ниш, 1988. 

превео Михаило Игњатовић

Владимир Петрович Бурич

Pesnik, teoretičar i praktičar savremenog ruskog slobodnog stiha. Prevodio je sa češkog, poljskog i srpskog jezika. Stihovi su mu prevedeni na 16 evropskih jezika. Iako je početkom 60-ih godina njegovoj afirmaciji doprineo veliki turski pesnik Nazim Hikmet, pohvalivši i preporučivši njegove pesme, prva Buričova zbirka je objavljena tek 1976 godine, i to u Francuskoj, na francuskom jeziku. Pesnik je poetske sažetosti, piše poeziju koja ne trpi suvišne opise i praznu retoriku. Svet skrivenih značenja često otkriva u minijaturama. Dobitnik priznanja "Zlatni ključ" na manifestaciji Smederevska pesnička jesen 1992. Umro je krajem avgusta 1994. u Strugi, u Makedoniji, kao učesnik festivala Struških večeri poezije.


***

Na bulevaru
Pokrivši lice novinama
Sede
U očekivanju smrti
Penzioneri

Stari Hristos i stari Juda igraju dama
Razbojnici se hvališu da su i oni raspinjani
Marija plete rukavice unucima

Kraj njenih nogu
Deca
Iz peska grade
Vavilonsku kulu


***

Nešto pilimo
Da ne bi žuljalo ruku
Nešto rendišemo
Da ne bismo ogrebali koleno
Nešto bojimo da nam ne smeta pogledu
Nešto zavrćemo
Zašivamo
Svezujemo
Utopljavamo

I tako život prolazi
U stvaranju
Proteza
Svojih osećanja

Vladimir Burič (1932-1994)

preveo s ruskog Svetislav Travica

preuzeto iz Antologije ruske andergraund poezije, Čigoja štampa, 2006