петак, 18. октобар 2019.

Bojan Savić Ostojić : PRSKALICA ― Dom kulture Studentski grad, 2019.







  
Prolazio sam pored oaza
Sve su oaze bile bivše 
Strašno sam osećao stid 
Ali nimalo krivicu i strah
Bio sam toliko ponosan
Da sam mogao samo da sednem 
Nisam više mogao da se nosim 
Bio sam teran  Buktao sam
Odlagao sam... ne znam šta 
Odlagao da progovorim sada 
Odlagao sam da otklonim senku 
Hlad sa svake reči koja se ispisuje 
Ono što sam gledao zaklanjao sam 
Bio sam trom  Ponižen  Na ivici plača 
Bio sam telo  Mešina 
Seo sam u park u kom se skupljaju pederi 
Okrenuo sam leđa glavnom korzou 
Osetio sam tačno kako bi bolelo  Kako bi jako bolelo 
Kako bi plač u koji briznem mogao da me zadovolji 
Seksualno zadovolji 
Kako bih i stid mogao u nešto da pretvorim 
Nešto što bi stalo na noge  Imalo lice 
Više nisam bio nepodsticajno strog 
Bio sam lagan  Bez kostiju  Opasno ispušten 
Ulazio sam u nozdrve  Kroz skrame 
Bio sam nepoetičan i vetrovit 
Izazivao sam ljude na smeh u nevreme  Usred poljupca 
Presretao sam svojim nemanjem  Neprekidno a ne navaljujući 
Niko nije mogao nizašta da me uhvati 
A ja sam mogao samo da budem u njima  Tesnima 
Da ih ispunjavam  Pumpam i izlazim kroz njih  Isti 
Nisu mi smetali 
Nisu me ničim izmenili 
Nisam mogao biti prisvojen 
Ali popišan  Ispušen  Izmožden ― to da 
Izranavljen i oslobođen sam cirkulisao  Neobnavljan 
Bio sam sve  Nikome nisam hteo ništa 
Samo da mogu da prožimam 
Samo da se što kasnije vratim u telo koje me mlohavo čeka                                                               na klupi  Zevajući 
Slušajući zvona  Deonica 
Odisao sam duboko  Još neubeđeno  Jednokratno
Trom  Nesalomiv 


(iz poeme Deonica)









Za personu knjige Prskalica relevantno je samo ono što je viđeno i izrečeno peripatetički, paušalno, neodgovorno i bez ikakvih obzira. Ona verbalno, pasivno-agresivno, prska sentence („prskalice“) predefinisanog morala koji se javlja kao kontrapunktirana svest i kao telesna reakcija na dominantnu kulturu laži, onu kulturu koja prononsira značaj pseudomoralne maske na svečanosti društvenih reakcionarnih odnosa. Unutar tako oslobođenog govora pesme, pojedini stihovi postoje kao fragmentarna sečiva, precizna u svom sečenju radi izazivanja užitka i bola.
Sklonost lirskog glasa ove knjige jeste da ideologizovano mesto upotrebi kao lirski potentno i da ga sablažnjivo iznese na videlo ophodeći se prema njemu blagonaklono, tetošeći ga. Tek britkim jezikom prskanja iznutrena saopštena stvar izmiče ideološkim zamkama koje nisu nevine, kao ni mi, ideološki uslovljeni i uvaženi aparati govorenja umesto mišljenja. Upravo time, slobodno govorenje postaje mišljenje u pravom smislu, a unutar njega je posebno izazovna tema emotivnosti koja je duboko uslovljena simbolističkim i kapitalističkim pre-govorima među ljudima.
Prskalica provocira i čitaoca da postane njena persona, odnosno, da poput nje počne prema stvarima, ljudima i sebi da se odnosi neposredno i bez cenzure. Još sigurnije od prethodnih knjiga Bojana Savića Ostojića, poezija ove knjige će ukazati da društvena sigurna koža krije mlečne kosti ideologizovanog mišljenja i ponašanja.

(Bojan Marković, iz recenzije)



Nova knjiga poezije Bojana Savića Ostojića, PRSKALICA, biće predstavljena na beogradskom Sajmu knjiga u sredu, 23. oktobra (Sala "Vasko Popa", 19 časova). Na predstavljanju će govoriti Bojan Marković i autor. Program moderira Tamara Mitrović, urednica književnog programa u Domu kulture Studentski grad. 



Bojan Savić Ostojić
PRSKALICA
izdavač: Dom kulture Studentski grad, oktobar 2019
https://www.dksg.rs
edicija SVOJA STRUJA

четвртак, 03. октобар 2019.

Žarko Rošulj







Potiljak stihova



Vršački put





Žarko Rošulj
Ludajnica
pesme
KOV Vršac 1977