понедељак, 01. децембар 2008.

Τίτος Πατρίκιος

Сусрет ваша два домаћина јуче у "Балканском шпијуну" умало да се заврши кобно. Да смо макар пили нешто, него само пелинковац, и то безобразно разблажен, не само ледом. Тек ТРИ сата пошто смо напустили локал, Влада се сетио да смо тамо оставили некакве књиге. (Ја сам сумњао да смо уопште имали икакве књиге.) Кад сам отрчао до локала, келнер ми је (шпијунски) без речи пружио збирку песама Тита Патрикија и Антологију латиноамеричке лирике, као да се такве ствари дешавају сваки дан, и као да је дужност "Балканског шпијуна" да имовину својих гостију држи под будним оком, ако су припити, а посебно ако су песници. Кад је већ тако васкрсла, срећом, непрочитана, решио сам да је испоштујем и ишчитам, разуме се, у светилишту, у ноћном аутобусу до Миљаковца.


***

ДНЕВНИ СУКОБИ


"Зашто се толико узбуђујете

и трошите у дневним сукобима?"

Рекао нам је неки песник

стари друг у изгнанству.

"Видео сам како се руше толика царства

и како се друга дижу на њиховом месту,

како падају толики владари

и како им се наследници отимају о престо.

Само је поезија вечна.

Дакле, не расипајте се на пролазне ствари".


Можда је и био у праву говорећи из свог угла,

али је управо тај угао био за нас неприхватљив

и ти чисти песници су нам изгледали

безопасне, разоружане оклопњаче.



***


ПОВЕСТ ЕДИПОВА


Хтео је да реши загонетку

да осветли таму

у којој се сви сналазе

колико год да им је тешко.

Није га уплашило оно што је видео

већ одбијање других да то прихвате.


Зар ће он увек бити изузетак?

Више не би поднео самоћу.

Да би нашао своје ближње

дубоко је себи у очи забио

оне две игле.


Поново је додиром разазнавао ствари

које нико није хтео да види.


Јануар '71.


***


ТЕЛО


Тело моје

увек трпи болове под ударцима

стално се радује миловањима.

Још ништа није научило.




Тито Патрикије (1928)

из избора Обећано море, стр: 40, 55, 25; Књижевна општина Вршац, 1996

превод: Иван Гађански/Ксенија Марицки-Гађански


Нема коментара: