На сајту је заступљено на стотине савремених песника из свих крајева света. За осам година основане су "испоставе" сајта у петнаест земаља, које самостално уређују презентацију своје поезије.
Све песме су штампане у оригиналу и у преводу на енглески који је често непотпун и траљав, али неопходан. Поред огромне "писане базе", налази се и завидна колекција звучних и визуелних снимака самих песника који читају своје песме: најчешће забележених на самом ротердамском фестивалу.
Наравно, на једном овако амбициозном и свеобухватном сајту заступљена је и Србија. Није ми намера да сад изнебуха уведем један племенски тон, с обзиром да смо овај блог започели у врло космополитском, за нечије уши и апатриотском духу - али од српских песника је заступљен само Миодраг Павловић. (Можда није ТАКТИЧНО крај имена нашег јединог барда написати речцу САМО! али све ће се разјаснити.) Дакле: САМО - с обзиром на то да је доста земаља представљено у врло репрезентативном избору (да не кажем исцрпном): Хрватска, Зимбабве, Колумбија, Аустралија (насумице изабрано).
Влада и ја смо стога предузели једну јуродиву акцију: решили смо да PIW-у пошаљемо један репрезентативан избор из савремене српске поезије. Пошто смо морали да нађемо и преводе, послужили смо се антологијом превода српске поезије на енглески, коју је приредио српски ПЕН-центар 2006. године, (Places We Love, у избору Гојка Божовића). Изабрали смо шест најзначајнијих песника, пронашли и оригинале, сраровали и послали право у Ротердам. Отад - има равно месец дана - нико нам није одговорио (да ли треба додати: наравно?).
Причу о овом нашем одсуству приповедам, пре свега желећи да скренем пажњу онима који на овом пољу могу заправо нешто и да учине: да би требало више да се заузму око представљања српске поезије свету, да би у овом случају могли свакако да се угледају на Хрвате. Није ми намера да ја, подупрт само овим блогом, изигравам некаквог пропагатора и истичем "своја залагања", кад за то постоје много подеснији - које само треба ПОДСЕТИТИ.
На концу ове говоранције, ево једне песме Саше Јеленковића, коју је мој сауредник превео на енглески - њу, додуше, нисмо послали на PIW, али ћемо је извући из фиоке уколико се створи прилика/позив/иницијатива.
| СМРТ ЈЕ ЧИСТА РАДОСТ Као глобус, као кост у грлу васионе, као незван гост: прашњавих ципела, у картонском коферу кријући записе на кеси од брашна, окрећем се, премештам из собе у кухињу, где на гомили распарене обуће спава принцеза парадокса, док се у себе урушава труло јаје, на постављеном столу косе везане на потиљку, и каже: смрт је чиста радост кад удари кашичицом којег треба нахранити, зар није диван дан: да се искује прстен, да се доврши круг. | Death Is a Pure Joy Like a globe, like a bone in the throat of the universe, like an uninvited guest: with dusty shoes, hiding writings in a cartoon suitcase on the flour pouch, I am turning around, I am shifting myself from room to the kitchen, the princess of paradox sleeping on a pile of non-matching shoes, while the rotten egg is collapsing into itself, on the prepared table where an angel is sitting, smiling, with his hair tied on the back of his head, and says: death is a pure joy when it hits the husk of an egg with a little spoon, and says: I'm just a passenger who needs to be fed, isn't this a lovely day: to forge the ring, to finish the circle. |
Нема коментара:
Постави коментар