понедељак, 23. новембар 2020.

Kito Lorenz

 


ČITAM O VEZUVU I SMRTI


Ja sam smrt koja magarca

sa zavezanim udovima

baca u Vezuv


Ja sam magarac koji smrt

sa zavezanim udovima

baca u Vezuv


Smrt je magarac koji me

sa zavezanim udovima

baca u Vezuv


VEZUV SE NEKAKO DRŽI LAVE


---

Kito Lorenc, Drugi jezik/Andre Sprache, Smederevo, 2008. Izabrali i preveli Zlatko i Jan Krasni

(Kalenić, 100 dinara)




субота, 21. новембар 2020.

Emanuel Bov: MOJI PRIJATELJI (Službeni glasnik, 2020)

Iz štampe je upravo izašao roman Emanuela Bova Moji prijatelji, u prevodu Bojana Savića Ostojića.



Izvorno objavljen 1924, prvi Bovov roman postigao je veliki uspeh i danas se smatra njegovim najpoznatijim delom. Glavni junak i narator, Viktor Baton, vojni invalid koji dane provodi u čekanju invalidnine i izbegavanju svakog posla, pripoveda o svojim susretima sa muškarcima i ženama od kojih očekuje razumevanje, ljubav i prijateljstvo. Do toga, međutim, nikad ne dolazi budući da u presudnom trenutku, kad treba da opravda stečeno poverenje, Baton napravi neku nepopravljivu grešku. Ono što i danas čini ovaj roman inovativnim jeste bistra deskripcija, izneta uz obilje neposrednih detalja u kojima se narator ne stidi nijedne svoje predrasude. Od prve rečenice, Baton se pred čitaocem otvara, ne libeći se da pokaže i strane koje bi mu išle u prilog i one nepoželjnije. Uz to ide jedna neodoljiva, skoro detinja iskrenost koju je Bov patentirao i koja se ne može podražavati.

Emanuel Bov je rođen 1899. kao Emanuel Bobovnikov. Posle Mojih prijatelja (Mes amis), objavio je još tridesetak romana i knjiga pripovedaka: među njima se izdvajaju roman Arman (Armand) i putopis Bekon-le-Brijer (oba iz 1927). Nakon nemačke okupacije Francuske principijelno je odbio da objavljuje i emigrirao u Alžir, u nadi da će se prebaciti u London. Vratio se u Pariz 1945. i, malo pre nego što će izaći Klopka (Le piège), roman posvećen višijevskoj Francuskoj, umro od bolesti i iscrpljenosti.

Posle smrti je zaboravljen. Za kasniju sudbinu njegovog dela u Francuskoj zaslužan je pre svega dramski autor Remon Kus, koji je sedamdesetih inicirao ponovno objavljivanje Bovovog opusa kod izdavača Flamarion. U širim okvirima postao je poznat osamdesetih, nakon što je Peter Handke preveo Moje prijatelje na nemački (1981), te kada je objavljen engleski prevod Dženet Lout (1986). U slično vreme prvi prevod ove knjige pojavio se i u Jugoslaviji, na slovenačkom: godine 1985. Cankarjeva založba je objavila prevod Aleša Bergera. 




Emanuel Bov, Moji prijatelji
izdavač: Službeni glasnik 
biblioteka Književni glasnik, kolekcija Delta
Urednik: Nikola Vujčić 

    

 

субота, 07. новембар 2020.

Bojan Savić Ostojić: NIŠTA NIJE NIČIJE (Kontrast, 2020)



Uskoro u izdanju beogradskog Kontrasta izlazi roman Bojana Savića Ostojića, Ništa nije ničije.



 

Kabinet kurioziteta Bojana Savića Ostojića predstavlja nam „nečujni režim“ postojanja sveta u kome se istorija uči na buvljacima, a pijaca je njegova najstarija institucija. Pripovedač ovog romana istovremeno je neumorni hodač, strasni kolekcionar polovnih knjiga, uporni detektiv koji prati tragove propadanja svih Jugoslavija, ostavljeni ljubavnik i iznevereni prijatelj. U njegovom pijačnom cegeru nalaze se, kao posebne dragocenosti, dnevnici, spomenari, ceduljice, beleške, crteži i spiskovi želja anonimnih autora. Ovi artefakti, napisani naivno ali ubojito neposredno, rekonstruišu delikatnu priču o samoći i ljubavnom čekanju. Pročitajte je što pre, ne čekajući da knjiga počne svoj nevidljivi život na tezgama brojnih beogradskih buvljaka

Tatjana Rosić

 

*

 

Da knjige o knjigama ne moraju nužno biti egzibicionistička, cerebralna i narcistička vrsta književne slepe ulice, pokazuje nam najnovije delo Bojana Savića Ostojića Ništa nije ničije. Ovaj poletan, nadasve inventivan, duhovit i vrcav i pored svega ludo zabavan oblik komuniciranja sa knjigama, ali i njihovim vlasnicima, kontekstima i reaktualizovanim značenjima i značajima, pokazuje kako forma u srpskoj književnosti nije u defanzivi. Kako god se odredili spram autorovih tajnih života knjiga, i kako god sumnjali da je jedna konverzija iz intelektualističke ambicije u sferu detekcije moguća, Ništa nije ničije od prvih stranica otkriva čitaocu alternativne prostore u kojima knjige obitavaju, kao mogućnost i kao utočište, i kako ih često od zaborava štite knjigama neskloni ljudi.

Dobro je da je za nekog knjiga još uvek prostor svetog i dobro je da je od ovolikog obilja priča o knjigama moguća izvanredna književnost.

Miroljub Stojanović




Urednica izdanja: Jelena Nidžović

Likovna urednica: Dragana Nikolić

Sajt izdavača: kontrastizdavastvo.rs 

 

четвртак, 15. октобар 2020.

Vladimir Burič

Iz beležnice


Treba da budeš širok kao Azija da bi shvatio Evropu. 


So čaja - u šećeru. 


Život na zadatu temu. 


Pasternak je neprevodiv, čak i na ruski. 


Maštati o smrti do smrti. 


Reči u stihu moraju da budu višeznačne kao geografski nazivi. 


Muva na globusu. 


Prozor u noći - poziv na samoubistvo. 


Sve se ispunjava u poslednjem minutu. 


Knjiga miriše na drvo. 


Živeti je sramota. 


Kad čitam loše stihove, čini mi se da sam i sam bezvredan. 


Dolazi vreme infarkta. 


preveo s ruskog Nikola Vujčić

iz knjige Crno i belo

Dijak Priboj 2019. 


уторак, 08. септембар 2020.

Slađana Šimrak: Bez preterivanja

 





Slađana Šimrak 
iz knjige Pozamanterija (2018)

razglednica sa izložbe "Neudrogerie" otvorene 22. avgusta 2019. u bečkoj galeriji Kulturdrogerie

fotografija: Nikolina Vezmar

недеља, 05. јул 2020.

William Carlos Williams

ČEKANJE 

Srećan sam kada sam sam. 
Vazduh je svež. Nebo je 
pegavo i ispljuskano i omotano 
bojom. Grimizni falusi 
sasafrasovog lišća 
vise zgomilani preda mnom 
u hrpama na otežalim granama. 
Kada stignem do praga 
dočekuju me 
srećni krici moje dece 
i moje srce tone. 
Smrvljen sam. 

Zar mi nisu draga moja deca 
kao opalo lišće ili 
zar čovek mora da oglupi 
da bi ostario? 
Izgleda baš kao da mi je Tuga 
podmetnula nogu. 
Da vidimo, da vidimo! 
Šta sam ono hteo da joj kažem 
u slučaju da mi se desi 
ovo što se sada desilo?



(iz knjige Sour grapes, 1921)
prevela Dubravka Popović-Srdanović,
Izabrane pesme, Nolit, 1983,
Bubanj potok 2020, sto dinara)


понедељак, 20. јануар 2020.

Sharon Olds

TOPOGRAFIJA



Pošto smo preleteli zemlju legli 
smo u krevet, smestili tela 
delikatno jedno uz drugo, kao mape spremljene 
licem u lice, Istok uz Zapad, moj 
San Francisko uz tvoj Njujork, tvoj 
Fajer Ajlend uz moju Sonomu, moj 
Nju Orleans duboko u tvom Teksasu, tvoj Ajdaho 
blista u mojim Velikim Jezerima, moj Kanzas 
gori uz tvoj Kanzas tvoj Kanzas 
gori uz moj Kanzas, tvoje Istočno 
Standardno Vreme se gloži uz moje 
Pacifičko Vreme, moje Planinsko Vreme 
kuca tik uz tvoje Centralno Vreme, tvoje 
sunce se žustro rađa sa desne strane, moje 
sunce se žustro rađa sa leve strane, tvoj 
mesec se polako rađa sa leve strane moj 
mesec se polako rađa sa desne strane sve dok 
sva četiri nebeska tela 
ne izgore nad nama, dok nas ne stope u jedno, 
sve dok se naši gradovi ne zbratime, 
sve dok nam se države ne ujedine, u jednu 
naciju, neraskidivu, gde vladaju sloboda i pravda za sve. 




Sharon Olds
iz knjige Gold Cell (1987)
antologija POETRY OF SEX 
(priredila Sophie Hannah, Penguin, 2014)