Marko Stojkić: Deveti život Ane Belinski (Blum, 2024)

Upravo je objavljen novi roman Marka Stojkića, Deveti život Ane Belinski, u izdavačkoj kući Blum.

Iznenadna smrt bivše primabalerine Ane Belinski utiče na sudbine nekoliko junaka i junakinja, različitih generacija i svetonazora, rasplamsavajući sukobe koji se u romanu razvijaju u nekoliko tokova radnje, nekoliko glasova i tonaliteta. Ana Belinski, dakle, nije mrtva, ali će njen "deveti život" za nekog biti beogradski noar, za nekog identitetska potraga, a za nekog, i to samo za retke, pobeda lepote nad banalnošću svakodnevice i i jedno psihodelično ars longa.

Ovo je drugi roman Marka Stojkića koji je prethodno objavio nekoliko knjiga poezije. Prvi roman, Veštice, objavljen je 2021. u izdanju Platoa.

https://blumizdavastvo.rs/roman-deveti-zivot-ane-belinski/

 

Emanuel Karer: RUSKI ROMAN (preveo Bojan Savić Ostojić): Zepter Bookworld, Beograd, 2023

 

Nakon što je napisao jednu naročito užasnu knjigu, pisac i reditelj pokušava da se pribere i posveti se pozitivnim aspektima života. Ubrzo, međutim, ponovo ispada iz koloseka. Reportaža o poslednjem zarobljeniku Drugog svetskog rata u ruskom mestu Koteljnič, koju olako prihvata, odvodi ga ka neočekivanim horizontima. Na njenom tragu, on će povesti istragu o smrti dede po majci i tako se dotaći porodičnih tabua. Na potragu se nadovezuje društvena slika opustošene postsovjetske Rusije i sudbina osoba s kojima se autor mimoilazi. U centrifugi koja se otvara tom posetom ne izlazi pošteđena ni autorova nova romansa koja se najavljuje kao idilična.

Ruski roman je prikaz ličnog i kolektivnog potonuća, knjiga kakvu mogu da ispišu samo okolnosti i ujedno reportaža izvedena na živo, u dokumentarno-fiktivnom stilu po kojem je Emanuel Karer postao svetski prepoznatljiv.

Bojan Savić Ostojić

EMANUEL KARER

Ruski roman

 

((Emmanuel Carrère, Un roman russe)

s francuskog: Bojan Savić Ostojić

Zepter Bookworld, Beograd

2023.

Petar Miloradović: OSLUŠKIVANJE LOSA (KCNS, 2023)

 

OSTALGIJA

Postoji li knjiga Čitanka razaranja?

Da li značka i orden

na reveru kaputa pijačnog prodavca,

foto-papir zarobljen u tami

i neponištena poštanska marka

u njoj imaju određeno mesto?

I lica revolucionara,

napuštene katedrale,

vartburg i teodolit,

mehanički časovnik,

slobodna Afrika.

Prelistao bih je i 

u nekom uglu ugledao zlote,

medalju Beogradskog pobednika,

Jugooceaniju, ugalj,

miris ruže,

podsetio se na staro kopno, kontinent,

sve što se uzdiglo i dogradilo.

Kaiše nepovratno oslobođene

i nekom drugom silom zavezane,

koji će jednom pući,

pustiti oluju na stambene blokove,

grubo odgovoriti na brutalizam,

izbrisati zidare i betonske spomenike,

misterije mistrije, čekića, srpa,

pomilovati osmehnute biste,

zasuti injem i posrebriti

kosti ostalgije.

Kad jednom dođem do te knjige,

bezazleno ću pogledati

u još jedan opisan predmet,

zatvorski limeni sud,

u gleđ.

Petar Miloradović,

OSLUŠKIVANJE LOSA

KCNS Novi Sad 2023

Danijel Dragojević

NEDJELJA

Feudalna dušo. Ovdje si, i malo dalje.

Vidimo te i znamo. Nekada ti zavidimo

a nekada ne. Ipak, uglavnom da, i sve više.

Dva mjesta dobitak su i za vjetar. Tako i ti,

ako nešto izgubiš ovdje, žuriš i to nađeš tamo.

Gledali smo te nedjeljom. Potrebno je mnogo sreće

biti sunce. Visoke su uši za sovin dobar dan.

Da si ga slijedila noću ne bi ga našla,

zaboravljala bi ga i zaboravila. Daj, nepostojeća,

budi uz nas, uvijek ćeš ionako odlaziti.

Papiri lete, krunu misli nose, zatvorenim

očima osvojila si kulu i zaplakala, 

kako je bilo pisano.

Danijel Dragojević

(28. januar 1934 - 19. februar 2024)

Žamor

Anri Kale: OFRLJE KROZ ITALIJU (preveo Bojan Savić Ostojić, Službeni glasnik, 2023)

 

Predveče, lastavice su iznad trga pravile bezbrojne piruete. Draže su mi lastavičje trke od trka pasa. Letele su tako brzo, tako hitro jedna za drugom da sam bio uveren da se neko, bogzna ko, zabavlja time što povlači telegrafske kablove kroz procep na kapcima.

Fijakeri i taksiji stalno su čekali u blizini obeliska. Sećam se da su, čim je počeo kratkotrajan jak pljusak, kočijaši istovremeno otvorili svoje velike crne kišobrane, što je momentalno ražalostilo trg.

Gotovo trčećim korakom prešli smo Trg Svetog Marka. Shodno tome, o katedrali i ostalom mogao bih da iznesem samo usputni sud. Nosim neodređenu, mutnu impresiju skupine kula, stubova, arkada, piramida i kupola... Ali ni tu ne bih mogao da garantujem da Gvardi i kanaleto nisu postavili nekakav dekor sa optičkom varkom koji mi je preprečio pogled.

U svom Geografskom priručniku, Malt-Bren je napisao da su četiri pozlaćena bronzana konja, doneta iz Atine, koji se nalaze iznad portala (avaj, nisam ih primetio), dugo bila izložena na Trgu Karusel u Parizu. Ala su se ti bronzani konji naputovali.

Tu je i neki kafe, verovatno Florijan, ako je verovati mom bedekeru. Strašno bi mi prijalo da budem okružen najznamenitijim Venecijancima.

Ali u to doba se na trgu nalazio samo jedan odocneli golub.

Usputnost je glavna odlika Kaleove knjige Ofrlje kroz Italiju, originalno objavljene 1950. Ona nam ne daje ništa od onoga što od takve posete očekujemo. Dok Malaparte u Koži politički iščitava mučnu italijansku svakodnevicu nakon oslobođenja, Kalea zanima vanvremena svakodnevica: konjske i pseće trke, buvljaci, kupleraji. Modernost Anrija Kalea počiva upravo na tome što je prihvatio ulogu pisca koji se prema istorijskim temama odnosi nemarno, pa i snishodljivo. Bilo bi na osnovu toga pogrešno zaključiti da je protrčao kroz epohu i kroz Italiju. Samo je, u moru poznatog i kodiranog, skrenuo pažnju na ono što većina njegovih savremenika, zauzeta drugim fokusima, nije umela da vidi.

Bojan Savić Ostojić

iz pogovora

Anri Kale

OFRLJE KROZ ITALIJU

(L'Italie à la paresseuse)

preveo Bojan Savić Ostojić

Službeni glasnik, 2023

edicija Saputnici

ISBN 978-86-519-2802-7

Robert Walser

Danas se navršava tačno 67 godina otkako je umro Robert Valzer.

ANĐEO

Anđeo postupa pravilno kad čeka da mu se saopšti da je potreban. To ponekad traje duže nego što on zamišlja, uostalom, potrebno je da se strpi, ne bi bilo dobro da umisli da je nezamenljiv. Ne bih želeo da budem u koži onoga koga sam pretvorio u anđela. Pretvorio sam ga u božanstvo da ga više nigde ne bih sreo, da bi bio nepromenljiv kao slika, da bih uvek mogao da pogledam u njegovom pravcu, zavisno od svojih potreba i prohteva, i da mi pogled na njega ulije snagu. Gotovo da mi ga je žao, on je mislio da sam radoznao, da trčim za njim, a ja ga u stvari maltene imam u džepu ili ga pak prinosim čelu kao maramicu. Više ne odlazim k njemu, njegova vrednost me okružuje, vidim sebe kako naprosto blistam od njegove svetlosti. Ko je umeo da pruži, bio je vičan i uzimanju. I jednom i drugom treba se učiti. On je nastao iz sažaljenja, ali može se desiti da se i ja, koji ga dozivam, zapravo iigram sa njim. On sumnja, strah ga je. Ja čas verujem, čas ne verujem, a on je prinuđen da podnosi to, veselnik.

Robert Walser (1878-1956)

Iz zbirke Die Rose (1925), poslednje objavljene za Valzerovog života.

Ilustracija: iz Valzerovih Mikrograma 

(izvor: mikrogramme.de)

uz pomoć francuskog prevoda 

(La Rose, Gallimard, 1987, prev. Bernard Lortholary) 

preveo Bojan Savić Ostojić

Bojan Savić Ostojić : NICHTS GEHÖRT NIEMANDEM (Ništa nije ničije), ETA Verlag, Berlin, 2023, prevela Maša Dabić

Izdavačka kuća ETA Verlag iz Berlina, u saradnji sa Kontrast izdavaštvom, uskoro objavljuje nemačko izdanje romana Bojana Savića Ostojića Ništa nije ničije (Kontrast, 2020). Pod naslovom Nichts gehört niemandem prevela ga je Maša Dabić, austrijska prevoditeljka i autorka.

Prvo predstavljanje prevod će imati na predstojećem Sajmu knjiga u Beču, 9. novembra 2023. U predstavljanju, koje zajedno sa Sajmom organizuje Udruženje prevodilaca Austrije (IG Übersetzerin:nnen/Übersetzer) i Traduki, učestvovaće Nađa Gresing, Maša Dabić i autor, a odlomke će čitati glumac Nikolaus Kinski.

Više o događaju (nemački):

https://www.buchwien.at/programm/nichts-gehoert-niemandem-nista-nije-nicije/

Sajt izdavača:

https://www.eta-verlag.de/

O knjizi:

https://jurodivi.blogspot.com/2020/11/bojan-savic-ostojic-nista-nije-nicije.html

Bojan Savić Ostojić

Nichts gehört niemandem

prevela sa srpskog: Maša Dabić

eta Verlag, Berlin/Kontrast, Beograd, 2023.

Likovna urednica: Dragana Nikolić