понедељак, 20. јануар 2020.

Sharon Olds

TOPOGRAFIJA



Pošto smo preleteli zemlju legli 
smo u krevet, smestili tela 
delikatno jedno uz drugo, kao mape spremljene 
licem u lice, Istok uz Zapad, moj 
San Francisko uz tvoj Njujork, tvoj 
Fajer Ajlend uz moju Sonomu, moj 
Nju Orleans duboko u tvom Teksasu, tvoj Ajdaho 
blista u mojim Velikim Jezerima, moj Kanzas 
gori uz tvoj Kanzas tvoj Kanzas 
gori uz moj Kanzas, tvoje Istočno 
Standardno Vreme se gloži uz moje 
Pacifičko Vreme, moje Planinsko Vreme 
kuca tik uz tvoje Centralno Vreme, tvoje 
sunce se žustro rađa sa desne strane, moje 
sunce se žustro rađa sa leve strane, tvoj 
mesec se polako rađa sa leve strane moj 
mesec se polako rađa sa desne strane sve dok 
sva četiri nebeska tela 
ne izgore nad nama, dok nas ne stope u jedno, 
sve dok se naši gradovi ne zbratime, 
sve dok nam se države ne ujedine, u jednu 
naciju, neraskidivu, gde vladaju sloboda i pravda za sve. 




Sharon Olds
iz knjige Gold Cell (1987)
antologija POETRY OF SEX 
(priredila Sophie Hannah, Penguin, 2014)

  



уторак, 14. јануар 2020.

Dva nova prevoda: Mišel Bitor - Raspored vremena i Žorž Perek - Kakav mali moped s hromiranim guvernalom u dnu dvorišta? (Izdavačka kuća ARTO, Podgorica, 2019)




Izdavačka kuća ARTO iz Podgorice upravo je u svojoj ediciji Avangarda objavila dva naslova: Raspored vremena Mišela Bitora i Kakav mali moped s hromiranom guvernalom u dnu dvorišta? Žorža Pereka, u prevodu Bojana Savića Ostojića. 




RASPORED VREMENA Mišel BITOR
Koketirajući sa žanrom kriminalističkog romana u formi dnevničkih zapisa, Raspored vremena je tek u banalnoj ravni čitanja pripovijest o gradu Blestonu, o jednoj knjizi i jednom pokušaju ubistva. U njenoj namjeri i ishodištu riječ je o pokušaju da se uhvati i oslika jedna od najvećih fascinacija književnosti XX vijeka: vrijeme. Tako je Bitor, na ostacima Prustovog traganja za izgubljenim vremenom, odnosno u namjeri da razbije hermetičnost vremenskog kontinuuma i u pokušaju da odgonetne njegovu frustrirajuću neodvojivost od prostora, problemu vremena prišao u duhu neoavangardnih težnji za napuštanjem tradicionalne romaneskne forme i u skladu s onim što će zapravo biti oličenje francuskog novog romana: iskušavanje granica narativne linearnosti i strukture književnog teksta. U najkraćem, rezultat jednog takvog napora bila je knjiga za koju je nekadašnji nadrealista Mišel Leris rekao da je „nabijena poezijom i čisto savršenstvo“.

Mišel Bitor (Michel Butor, 1926
2016) stupio je u književnost pedesetih godina s romanom Milanski prolaz (1954). Vezan za izdavačku kuću Les Éditions de Minuit, uskoro će objaviti Raspored časova (1956, nagrada Feneon) i Preinačenje (1957, nagrada Renodo), dva naslova koja će, uz djela Natali Sarot, Alena Rob-Grijea i Kloda Simona, postati amblematske knjige Novog romana. Poslije romana Stepeni (1960) napušta romanesknu fikciju i posvećuje se eksperimentalnijim tekstovima i žanrovski raznovrsnim djelima – esejima, kritikama, putopisima, predavanjima, poeziji.

-------------------------------------------

KAKAV MALI MOPED S HROMIRANOM GUVERNALOM U DNU DVORIŠTA? -  Žorž PEREK

Kakav mali moped s hromiranim guvernalom u dnu dvorišta?
 (1966) drugi je Perekov objavljeni roman, a ujedno i prvi u kojem se naziru njegove potonje literarne preokupacije: istraživanje moći jezika i propitivanje granica književne forme. Rableovski duhovit i društveno-politički angažovan u mjeri držanja distance u odnosu na efemernu komiku, Mali moped je u stvari ono što je vjerovatno i sam Perek u percepciji svojih čitalaca: zabavan i osviješćen čin melanholije.

Žorž Perek (Georges Perec, 1936-1982) jedan je od najmarkantnijih francuskih eksperimentatora jezika i književnih formi u XX vijeku. Između ostalog objavio je knjige 
Čovjek koji spava (1967), roman koji je u cjelosti sastavljen od rečenica preuzetih iz knjiga drugih autora, Disparition (1969), roman u kojem su korišćene samo riječi koje u sebi ne sadrže slovo E, kao i „monovokalizam“ Les revenentes (1972), roman u kojem se pojavljuje samo jedan vokal – E. Za prvi publikovani tekst fikcije, Stvari: priča iz šezdesetih godina (1965), dobio je nagradu Renodo, dok je priznanje kritike i svjetsku slavu stekao djelom Život uputstvo za upotrebu (1978). Bio je jedan od glasovitih članova kružoka OuLiPo iliti Radionice potencijalne književnosti. Pored književnosti, bavio se i filmom, režirao i pisao scenarija.

Publikovanje ovih naslova je sufinansiralo Ministarstvo kulture Crne Gore.

Izdavačka kuća ARTO
Bokeška 8, Podgorica
Urednik: Ognjen Savić 

субота, 11. јануар 2020.

Hannelies Taschau






DOČEK U VASPITNOM DOMU 

Ovde je lepo. Ovde je mirno. 
Ovde ima mnogo mesta. Ovde ima mnogo 
drugova. Brzo ćeš naći prijatelje. 
Samo ako hoćeš. Poverenje za 
poverenje. Svi smo ovde samo radi tebe. 
O čemu sanjaš. 
Da li su ti roditelji još živi. 

A sada test: 
Da li bi više voleo da budeš prijatelj 
Brižit Bardo 
Gustava Hajnemana 
ili Gintera Necera. 

No? No? Zar ne znaš. Zar nisi 
naučio da se. 
Sad razmisli. Zar te tamo nisu 
ničemu naučili. 

A sada test: 
Koju bi životinju najradije 
ubio: divlju svinju 
hijenu ili srnu. 




No? No? Zar ne znaš. Zar nisi 
naučio da se. 
Sad razmisli. Zar te tamo nisu 
ničemu naučili. 

Nemaš. Nećeš. I 
ne veruješ da smo mi ovde 
samo radi tebe. 




Hannelies Taschau (1937) 
prevod: Zlatko Krasni 
Antologija savremene nemačke poezije, Bratstvo-jedinstvo, 1989
Edicija "SPEKTAR"


уторак, 24. децембар 2019.

Branko Čučak





Branko Čučak (1948-2008)
Novije pjesništvo Bosne i Hercegovine
prir. Stevan Tontić, 
Svjetlost, 1990.

понедељак, 23. децембар 2019.

Sidro jezika i drugi ideološki zahvati — Razgovor o Prskalici (19. decembar 2019)


Foto: Adrijana Vidić


Poslušajte na ovom linku razgovor o Prskalici, knjizi pesama Bojana Savića Ostojića, održan 19. decembra u beogradskom klubu Ljubimac, a u kojem su učestvovali (po sledu pojavljivanja): 


Marjan Čakarević 
autor 
Bojan Marković
Miroljub Stojanović 
Tomislav Brlek 
Slađana Šimrak 
Dejan Ilić 
Viktor Radonjić
Milica Špadijer 
Antej Jelenić 





петак, 06. децембар 2019.

PRSKALICA u beogradskom Ljubimcu — 19. decembra 2019.




četvrtak, 19. decembar 2019, 19 časova 
Ljubimac, Cetinjska 15 
Predstavljanje knjige poezije PRSKALICA 
Bojana Savića Ostojića
(Dom kulture Studentski grad, 2019) 


Govore 
Marjan Čakarević 
Miroljub Stojanović 
Bojan Marković 
autor



nekoliko pročitanih pesama 







петак, 18. октобар 2019.

Bojan Savić Ostojić : PRSKALICA ― Dom kulture Studentski grad, 2019.







  
Prolazio sam pored oaza
Sve su oaze bile bivše 
Strašno sam osećao stid 
Ali nimalo krivicu i strah
Bio sam toliko ponosan
Da sam mogao samo da sednem 
Nisam više mogao da se nosim 
Bio sam teran  Buktao sam
Odlagao sam... ne znam šta 
Odlagao da progovorim sada 
Odlagao sam da otklonim senku 
Hlad sa svake reči koja se ispisuje 
Ono što sam gledao zaklanjao sam 
Bio sam trom  Ponižen  Na ivici plača 
Bio sam telo  Mešina 
Seo sam u park u kom se skupljaju pederi 
Okrenuo sam leđa glavnom korzou 
Osetio sam tačno kako bi bolelo  Kako bi jako bolelo 
Kako bi plač u koji briznem mogao da me zadovolji 
Seksualno zadovolji 
Kako bih i stid mogao u nešto da pretvorim 
Nešto što bi stalo na noge  Imalo lice 
Više nisam bio nepodsticajno strog 
Bio sam lagan  Bez kostiju  Opasno ispušten 
Ulazio sam u nozdrve  Kroz skrame 
Bio sam nepoetičan i vetrovit 
Izazivao sam ljude na smeh u nevreme  Usred poljupca 
Presretao sam svojim nemanjem  Neprekidno a ne navaljujući 
Niko nije mogao nizašta da me uhvati 
A ja sam mogao samo da budem u njima  Tesnima 
Da ih ispunjavam  Pumpam i izlazim kroz njih  Isti 
Nisu mi smetali 
Nisu me ničim izmenili 
Nisam mogao biti prisvojen 
Ali popišan  Ispušen  Izmožden ― to da 
Izranavljen i oslobođen sam cirkulisao  Neobnavljan 
Bio sam sve  Nikome nisam hteo ništa 
Samo da mogu da prožimam 
Samo da se što kasnije vratim u telo koje me mlohavo čeka                                                               na klupi  Zevajući 
Slušajući zvona  Deonica 
Odisao sam duboko  Još neubeđeno  Jednokratno
Trom  Nesalomiv 


(iz poeme Deonica)









Za personu knjige Prskalica relevantno je samo ono što je viđeno i izrečeno peripatetički, paušalno, neodgovorno i bez ikakvih obzira. Ona verbalno, pasivno-agresivno, prska sentence („prskalice“) predefinisanog morala koji se javlja kao kontrapunktirana svest i kao telesna reakcija na dominantnu kulturu laži, onu kulturu koja prononsira značaj pseudomoralne maske na svečanosti društvenih reakcionarnih odnosa. Unutar tako oslobođenog govora pesme, pojedini stihovi postoje kao fragmentarna sečiva, precizna u svom sečenju radi izazivanja užitka i bola.
Sklonost lirskog glasa ove knjige jeste da ideologizovano mesto upotrebi kao lirski potentno i da ga sablažnjivo iznese na videlo ophodeći se prema njemu blagonaklono, tetošeći ga. Tek britkim jezikom prskanja iznutrena saopštena stvar izmiče ideološkim zamkama koje nisu nevine, kao ni mi, ideološki uslovljeni i uvaženi aparati govorenja umesto mišljenja. Upravo time, slobodno govorenje postaje mišljenje u pravom smislu, a unutar njega je posebno izazovna tema emotivnosti koja je duboko uslovljena simbolističkim i kapitalističkim pre-govorima među ljudima.
Prskalica provocira i čitaoca da postane njena persona, odnosno, da poput nje počne prema stvarima, ljudima i sebi da se odnosi neposredno i bez cenzure. Još sigurnije od prethodnih knjiga Bojana Savića Ostojića, poezija ove knjige će ukazati da društvena sigurna koža krije mlečne kosti ideologizovanog mišljenja i ponašanja.

(Bojan Marković, iz recenzije)



Nova knjiga poezije Bojana Savića Ostojića, PRSKALICA, biće predstavljena na beogradskom Sajmu knjiga u sredu, 23. oktobra (Sala "Vasko Popa", 19 časova). Na predstavljanju će govoriti Bojan Marković i autor. Program moderira Tamara Mitrović, urednica književnog programa u Domu kulture Studentski grad. 



Bojan Savić Ostojić
PRSKALICA
izdavač: Dom kulture Studentski grad, oktobar 2019
https://www.dksg.rs
edicija SVOJA STRUJA