Agon broj 23

Dvadeset treći broj časopisa Agon u rubrici prevedena poezija čitaocima predstavlja američku pesnikinju Trejsi K. Smit, dobitnicu Pulicerove nagrade za poeziju 2012. godine. Nakon njenih pesama iz nagrađene zbirke Život na Marsu, koje je preveo Nikola Živanović,  sledi poezija grčkih pesnika mlađe generacije Petrosa Golitsisa i Todorisa Rakopulosa, u prevodu Dragana Vitorovića.

Rubrika poezija donosi cikluse pesama Nenada Jovanovića, Vladimira Đurišića, Nikole Živanovića i Darka Šeparovića.

Uredništvo Agona u ovom broju prezentuje pregled dosadašnje aktivnosti, kroz Bibliografiju svih priloga koji su tokom četiri godine, od početka 2009. do kraja 2012. objavljeni u Agonu. Na ovoj stranici sa linkovima, čitaoci sa jednog mesta mogu da pristupe svim prilozima koji su u časopisu objavljeni od početka, odnosno od prvog broja, pa zaključno sa dvadeset prvim, ali i da se informišu, kroz zasebni indeks, o prevodiocima koji su sarađivali sa Agonom.

Uživajte u čitanju!

Vladimir Stojnić

http://www.agoncasopis.com/

Bojan Marković dobitnik nagrade Mladi Dis za 2013.

Na ovogodišnji konkurs za rukopis prve pesničke zbirke, čijem autoru Gradska biblioteka Vladislav Petković Dis u Čačku dodeljuje nagradu „Mladi Dis“, stiglo je 26 radova.

Žiri sa izvesnom dozom žaljenja konstatuje da se broj pristiglih rukopisa iz godine u godinu smanjuje, što ograničava mogućnosti izbora i utiče na opadanje sveukupnog kvaliteta žiriranih radova. Ovo je najverovatnije posledica ekspanzije interneta koji nudi neograničenu mogućnost (samo)objavljivanja, ali isto tako utiče na izostanak svesti o potrebi recenzije, kritičke procene poezije i institucionalizovanog izdavaštva.

Žiri u sastavu Miloš Petković (predsednik), Enes Halilović i Vladimir Stojnić jednoglasno je odlučio da ove godine nagrada pripadne rukopisu potpisanom šifrom Riba. Razrešenjem šifre otkrilo se da rukopis potpisuje Bojan Marković (1985) iz Užica.

Među pristiglim rukopisima koji mahom praktikuju stereotipno shvaćenu duhovnost i/ili nedovoljno promišljeni sentimentalizam, rukopis Bojana Markovića izdvojio se upravo telesnošću teksta, senzibilitetom za neoavangardne tehnike, kao i poetičkom i kvalitativnom ujednačenošću većine pesama. Specifična, i što ne reći: mladalačka, gotovo raskalašna ekspresivnost u navedenom rukopisu ukršta se sa simulacijama nadrealističkih tehnika automatskog pisanja, sa duhovitošću i jezičkom igrivošću. Svest o tekstualnom eksperimentu i o jeziku kao domu pesme i sveta govori da je ovde reč o autoru koji smelo i zrelo započinje svoju bibliografiju, ali od koga tek treba očekivati dalje pesničko sazrevanje.

Pored nagrađenog, žiri naročito pohvaljuje rukopis potpisan šifrom Leamas, koji se izdvaja od ostalih ujednačenim kvalitetom, a čijeg autora ohrabruje da istraje u radu na ovom tekstu i u pokušajima da ga objavi. Iza šifre Leamas krije se  Marko Tomić iz Jagodine (1989).

Od preostalih rukopisa, žiri izdvaja one u kojima je prepoznao pojedine uspele pesničke momente, a to su oni potpisani šiframa:  Naum Konstantin, koji potpisuje Marko Glišić (1983) iz Kragujevca, Svan Rokanten koji potpisuje Zlatko V. Stevanović (1989) iz Užica, Lilit koji potpisuje Katarina Pantović (1994) iz Beograda, i Damaskin koji potpisuje Jana Aleksić (1984) iz Beograda.

Vladimir Stojnić

Dolazi noć, ili kako se to već zove

DOLAZI NOĆ, ILI KAKO SE TO VEĆ ZOVE

Dolazi noć, ili kako se to već zove.

Te riječi kažeš svojim riječima.

Što ćemo, moje riječi, pitaš ih.

Ti misliš da pitaš njih, a one drže

da tebe pitaju. Tko bi tu trebao

kome odgovoriti? Dolazi noć, noć se

ne može zaustaviti. To kažeš ti njima,

to kažu one tebi. Tko kome to kaže?

Što ćemo? Pitaš ti, pitaju one.

A noć je na prozoru. Prozor je riječ.

Gdje je prozor? Dolazi noć. Tvoja noć,

njihova noć. Noć koju se ne može

zaustaviti. O moje riječi, vas sam

jedino imao. I mi smo tebe jedino

imale, kažu. Tko je tu koga imao?

O čemu je bila riječ? Čiji su ovo

upitnici, pitaš ti, pitaju one,

pitaju upitnici. Ali to je sada

ionako svejedno, i tebi i njima.

Dolazi noć, noć, ili kako se to već

zove. Upalite svijeću, kažeš riječima,

upali svijeću, kažu one tebi.

A gdje je svijeća, pitaš ti njih.

Gdje je svijeća, pitaju one tebe.

Gdje je svijeća, pitate zajedno.

Danijel Dragojević,

Negdje,

Fraktura, 2013.

OPEC

OPEC 


Mladi Arabljanin ostao je nem. 
Zastao je, na trenutak, i pustinjski vetar. 
Sa neba se spušta Alahov desetar 
i zeleni pruža mu, izglancan, šlem: 
idi, idi, satri četu neverničkih hulja, 
od njih ćemo dobiti barem ulja 
barel 

Vojislav Despotov, 

Veseli pakao evropoezije, 

1990.

Sabrane pesme, 

Gradska Biblioteka Žarko Zrenjanin, 

Zrenjanin, 

2002.

Hans Arp i Kurt Šviters: dve dAdA pesme

Sekundara

da sam kad sam

jedan dva sam
da sam kad sam
tri i četri
da sam kad sam
i koliko
da sam kad sam
ti ka ta kam
da sam kad sam
pet je šest je
da sam kad sam
sedam osam
da sam kad sam
ka da sta nem
da sam kad sam
ka da kre nem
da sam kad sam
devet deset
da sam kad sam
danest dvanest

Hans Arp
(1887-1966)

https://www.youtube.com/watch?v=1Td1iyo8bq0

Mala pesma za velike mucavce

Ri ri ri riblja ko, riririri ribljakost
bila je na, bila je na steni
ali kako, je kako, dospela, kako
tamo, tamo, tamo?

More je more, mmore, more ju ju je
tamo, tamo, ta, tamo izbabacilo,
tamo leleleži, leži, tamo lllleži, lllleži
vrrlo lepo č čak vvrlo lepo!

I dođe riba, jedan ririririri, je dna rrriririririr-irririrri
  (šištavi zvižduk) reRi reRi reRi reReribar,
koji je pe pecao, pecao sve že ribe.
I on je uze, uze, on uuuze, uze je
ssa sobom, oddnese.

Ssssada je sstena, ssada, ssstena je
sssasvim b b bez rrribljek ribrljekosti
u da da dalekom, u svsvetskom moru
ttako gola, ste na, ttako užžasno gola.

Kurt Šviters
(1887-1948)

sa nemačkog preveo Marko Stojkić

Luka Stanisavljević

OROSLANJ 


Zašto svaki čovekov plan 
mora da naleti na Oroslanj? 

Je l mora svaka dobra želja 
da prođe kraj Hodmezevašarhelja? 

Kako to da se svaki brod 
nasuče na Đomaendrod? 

Otkud baš tamo Hajdusoboslo? 
Što tamo nije, recimo, Oslo? 

Opet, vi tamo imate Erd 
opet, vi tamo imate Ač 
opet, vi tamo imate Fot 
opet, vi tamo imate Šolt 

Što život nije prosta stvar? 
Što je sve neki Šekešfehešvar?

Luka Stanisavljević

utičnice i priključenija, 

2010, Pesničenje

dva savremena grčka pesnika

Petros Golitsis (1978)

Pesma za Anselm Kifera

Tašna

lutajuća

na praznim aerodromima

na crnim trakama

gde cede

rđu.

Potravljeni su

koraci ljudi

i ljudi sami

travu sasušenu utiskuju

Vetar zvižduće krv.

Jedan avion sa strane

Kašlje - tren pred smrt - trava sasušena.

Todoris Rakopulos (1981)

Udica

U Grčkoj ravan očiglednog

Gubi na težini svakog dana

(kako su lepa mora)

Samosvesne, poput ribe u ponoru

Kruže reči težine

Olovka u grotlu dubine

Čaura molitve se uzdiže

iz boce za disanje

Neka poruka dospe do dna

iako je zakačena na udici.

         sa grčkog preveo Dragan Vitorović