субота, 02. мај 2009.

Ghérasim Luca


Gerasim Luka, Rumun koji je odlučio da piše na francuskom bio je, poput svog prijatelja Paula Celana, stranac koji je svojim izrazom duboko dekonstruisao primljeni jezik. Iako je 1938. u predratnoj Rumuniji osnovao nadrealističku grupu (kojoj je, između ostalih, pripadao i Đelu Naum), god. 1952. definitivno odlazi u Francusku, gde će se afirmisati prvenstveno javnim nastupima. Uticaj ovog pesnika na savremene poetske tokove - naročito na "slam-poeziju" - ogroman je, a još uvek se potvrđuje. Delez ga je smatrao "najvećim živim francuskim pesnikom".

Nakon što je četrdeset godina živeo na Monmartru bez ikakvih dokumenata, u najvećoj bedi, izbačen je iz stana. Devetog februara 1994. skočio je u Senu, dobrovoljno okončavši život u "svetu kome poezija više nije potrebna" (Alen Žufroa).

Poezija Gerasima Luke je prvenstveno poezija artikulacije i razlaganja jezika. Donosim odlomak iz poetskog korpusa Smak sveta (La fin du monde), koji frankofoni čitaoci mogu u celosti (i u originalnom grafičkom rasporedu, na koji je Luka mnogo polagao) pročitati na ovoj adresi.


****

ovaplotiti se



ja te nozdrvim ja te vlasim

okučim te

pohodiš me

ja te grudim poprsnem ti grudi pa te poličim

postezničim

ti me omirisiš ovrtoglaviš

kliziš

ja te butinam ja te mazim

ja te streperim ti me opkročiš

ti me ponepodnošljiviš

ja te oamazonim

zgušim te strbušim

sasuknjimrisiš me e lišci pa te lišcima te liščim te

zahalterim te očarapim te zbahujem te

da ja te zbahujem za klavsen sisu i flautu



ja te zadrhtavim

ti me omamiš me upiješ

ja te zasvadim

o mene se očešeš me opkoliš

ti me plotiš okožiš ukožiš i ujediš

me ucrnogaćiš

me rujnoobaleriniš

i kad mi ne štikliš čula

onda ih okrokodokodiliš

fokuješ ih ushićuješ

me prekrivaš

ja te otkrivam izmišljam

ponekad se predaš



ti me vlažnousniš

ja te slobodim te oludim

ti me oludiš i ostrastiš



ja te naramenim te skičmim i učlančim

ja te otrepavičim i ozeničim

a ako ne poplećim pred plućima

ti me čak i izdaleka miškaš

ja te dišem

danju i noću te dišem

ustim te

nepčim te zubim kandžam te

vulvim te trepavičim te

zadahnem te udužičim te

okrvim te pošijim te

nožno te slistim sigurnosnim te

obrazim te uvenim te



urukamam te

uznojim te

sjeziknem te

potiljčim te

oplovljavam te

zasenčim te putim te osablaznim te

omrežnjačim te u svom dahu

ti se oirisiš



ja te pišem

ti me misliš





Gerasim Luka (1913-1994)

odlomak iz La Fin du monde, Paralipomènes, Le Soleil Noir, 1976.

prevod sa francuskog: Bojan Savić Ostojić



2 коментара:

Svetlana Kalezic је рекао...

Odavno nisam naisla na bolji prevod! Treba imati jezicku snagu, ali i poznavati "elasticnost" rijeci - do koje granice ih rastegnuti (da obuhvate dati pojam u cjelosti), a da ne prepuknu...
Moji iskreni komplimenti...
Svetlana Kalezic, pjesnikinja iz Podgorice

Анониман је рекао...

Pisac kojega bi obavezno trebalo još prevoditi i naći izdavača koji bi izdao njegovu poeziju!