„РЕЧ У ПРОСТОРУ“

Пројекат Реч у простору замишљен је као измештање поезије (писаног стваралаштва) из простора књиге у насељенији простор, простор галерије. По речима Весне Капор, координаторке пројекта, то је покушај презентовања књижевности изван класичне штампане и нове електронске форме, у мало дотераној форми зидних новина, у циљу да се „конзумент" доведе у тачку „где се поклапају различите уметничке сензације и визуре“. Након три годишње поставке, реч се опет нашла у свом правом простору, простору странице једне фино опремљене књиге са најбољим радовима са конкурса.

Зборник сакупља поетске и прозне текстове аутора који пишу на српском, хрватском или бошњачком језику, а између осталих и већ познатих имена домаће несистематичне млађе генерације: Енеса Халиловића, Срђана Папића, Јованке Уљаревић, Боривоја Везмара, Марјана Чакаревића, Владимира Стојнића, Петра Матовића... Неки аутори су управо у овом зборнику дебитовали. (Треба споменути да је конкурс био расписан само последње две године, а да су своје радове за прву изложбу Речи у простору бирали уредници часописа Трећи трг.)

Међутим, сваки аутор је заступљен само једним радом. Читајући зборник од 58 радова које је потписало 58 аутора, читалац неће успети (неће имати простора) да допре до аутентичног акцента појединачног аутора, а камоли да уочи евентуални "дух" зборника који све те ауторе сједињује. Наглашена разноликост свих тих (наглашено) личних фрагмената би могла донекле да се доживи као сугерисани "пресек збивања на књижевном фону региона" (из поговора В. Капор), а однекле као произвољни низ сензација.

Но зборник ни не заговара богзна какву свеобухватност, већ, уоквирујући потенцијале, скицира једну могућу генерацију аутора у настајању.

Уосталом, можда су све антологије а приори осуђене на недореченост.

Зборник је промовисан 17. септембра у СКЦ-у и тако се поново, овога пута обогаћен медијем изговорене речи, вратио у простор галерије.

А пропо а приори, објављујемо два рада из зборника, респективно и према прозном и поетском делу.

Биљана Андоновска
Бојан Савић Остојић

Душко Мрђа

О ПИСАЊУ

Прво треба сакупити дијелове, али тек након што други заврше са њима. Притом пазити да се нека од de jure инхерентних конструкција de facto не разбије што, a posse ad esse, имплицира додатни посао. Уколико су интенције искрене, a priori градивне дијелове пажљиво сакупити на гомилу, без неког реда, a posteriori.

Пропустити солипсистички кроз руке сваки предмет појединачно, претходно аналитички опсервиран, под хипотетичким императивом, прагматично и парадигматично; посветити му пажњу зависну од габарита провлачећи га, tout de suite, кроз токове обогаћене вјештачким, ad hoc супстанцама које напосљетку, као завршни дио посла, eo ipso испаравају, синтетички. Индуктивним закључивањем доћи до можда погрешног закључка, потом дедуктивно испитати зашто је то тако. Приликом односа субјект/објект испоштовати raison d'être, vis-à-vis онтолошке утемељености. Ради одстрањивања нечистоћа и нежељених компоненти, бити упоран.

Посложити фрагменте, mutatis mutandis, тамо гдје су били. И тако сваки дан, перући суђе.

(Профил аутора и неколико радова налази се на сајту Балканског књижевног гласника, на овом линку.)

________________________________________

Боривој Везмар

НЕБО ИЗНАД МИСТРЕ

Покушах да дочитам о
породицама Дуки, Ангела,
Палеолога, улазили су разни
прекидајући ме на самим вратима
текста, невољко сам их закључавао,
касније, у кући, уснуо летњиковац
на југу, небо изнад града Мистре
о Зојиној трепавици виси судбина
царства, играчице Астарте пред
групом равенских ђака откривају своје
чари, док ми по лицу добују
мале ћеркине пете.



Боривој Везмар (1971) објавио је збирке песама: Опис места,
Панчево, 2000. и Плоча се отвара, Београд, 2005. Један од уредника часописа Трећи трг.)


****

Апдејт 10. октобра: једна изложена, уз то и врло читка песма Владимира Стојнића. Коинциденција - за оне који увек траже повод за нешто - аутору управо данас излази прва збирка песама из штампе, Време се завршило, у издању чачанске Градске библиотеке "Владислав Петковић Дис", одакле је песма Халомантија преузета.

(Фото: Биљана Андоновска)