четвртак, 04. септембар 2008.

Džejms Tejt (James Tate)

Američki pesnik, rođen 1943. godine u Kanzas Sitiju. Njegova prva zbirka, Izgubljeni pilot (1967) objavljena je u Jejlovoj ediciji mlađih pesnika, čineći Tejta jednim od najmlađih pesnika koji su ikada dobili ovo priznanje. Ova zbirka je imala veliki uticaj na pesnike koji su pisali krajem 60-ih i početkom 70-ih godina, između ostalog i zbog svoje specifične i česte upotrebe logike snova i psiholoških igara. Tejt je duboko pesimističan, majstor je poetskih nagoveštaja. Za njega, poezija je forma koliko protesta toliko i slavljenja i to u celini izvan politike. Pesma Izgubljeni pilot iz istoimene zbirke je klasičan primer autobiografskog pisanja kod Tejta.

Internet adresa sa izborom pesama Džejmsa Tejta:
http://www.poets.org/poet.php/prmPID/70


Izgubljeni pilot

mom ocu, 1922-1944


Tvoje lice nije trulilo
kao druga – kopilotovo
na primer. Video sam ga

juče. Njegovo lice je kukuruzna
kaša: njegova žena i ćerka,
jadni neuki ljudi, bulje

kao da će se on uskoro poravnati.
A bio je grešniji od Jova.
Ali tvoje lice nije trulilo

kao druga - potamnelo je
i stvrdnulo se kao abonosovina;
crte lica su napredovale u svojoj

osobenosti. Ako bih mogao da
te namamim da se vratiš dole na
jedno veče, sa tog tvog prinudnog

kruženja, dodirnuo bih te,
čitao bih tvoje lice kao što Dalas,
tvoj tobdžija gilipter, sada,

plikovitim očima, čita
publikacije u brajovoj azbuci.
Dodirnuo bih tvoje lice kao što

ravnodušni učenjak dodiruje
izvornu stranicu. Ma kako preplašen,
otkrio bih te, ali ne bih te

prijavio; ne bih te doveo do toga
da se suočiš sa svojom ženom,
ili Dalasom, ili kopilotom, Džimom.

Mogao bi da se vratiš svom suludom
kruženju, ne bih se ni trudio
da shvatim u potpunosti

šta ti to znači. Sve što znam
je ovo: kada te vidim,
kao što sam te viđao barem

jednom godišnje svake godine mog
života, kako se okrećeš oko nebeskih
divljina kao sićušni, afrički bog,

osetim se mrtvim. Osetim se kao
da sam bio talog života stranca,
osetim da bi trebalo da ti težim.

Moja glava se digla ka nebu,
ne mogu se odvojiti od
zemlje, a, ti, opet prolaziš,

brzo, besprekorno, ne želeći
da mi kažeš da ti dobro ide,
ili da je to bila greška

što te je smestila u taj svet,
a mene u ovaj; ili da je nesreća
postavila ove svetove u nama.


Džejms Tejt (1943)

sa engleskog preveo: Vladimir Stojnić

Нема коментара: