уторак, 9. септембар 2008.

David Gascoyne




Salvador Dali




Lice strmeni crno je od ljubavnika;

Sunce nad njima je džak eksera; prve

Prolećne reke skrivene su u njihovoj kosi.

Golijat zavlači ruku u zatrovan izvor,

Pa pogne glavu i oseti moja stopala koja gaze kroz njegov mozak.

Deca loveći leptire kruže okolo i opaze ga tamo

S rukom u izvoru i mojim telom koje raste iz njegove glave

I preplaše se. Ostave svoje mreže i uđu u zid kao dim.


Glatka ravnica svojim ogledalima osluškuje liticu

Kao vasilisk koji jede cvetove.

A deca izgubljena u tami katakombi

Dozivaju ogledala u pomoć:

„Snažna- vrpco soli, jatagane sećanja,

Upišite u moju mapu ime svake reke.“


Jato zastava probija svoj put kroz teleskopiranu šumu

I uzleće kao ptice prema zvuku mesa koje se prži.

Pesak pada u uzavrele reke kroz otvor teleskopa

I pretvara se u bistre kapi kiseline s laticama vijugavog plamena.

Heraldičke životinje gacaju kroz obamrlost planeta,

Leptiri se s njihove kože rascvetavaju i rastu dugih jezika kao biljke

Biljke se igraju s odelom od pancira kao s oblakom.

Ogledala ispisuju Golijatovo ime na moje čelo

A za to vreme su deca ubijena u dimu katakombi,

A ljubavnici klize niz liticu kao kiša.


Dejvid Gaskojn (1916-2001)

sa engleskog preveo Srba Mitrović


Jedan reprezentativan izbor Dejvida Gaskojna, koji je priredio i preveo Vladimir Stojnić, uz biobibliografsku belešku, objavljen je ovde, u okviru prvog broja internet-časopisa Kult.

Нема коментара: