среда, 08. октобар 2008.

Paavo Haavikko (1931-2008)

Шестог октобра је преминуо Паво Хавико, највећи фински песник (после Пентија Сарикоскија). Код нас је присутан у преводу Османа Ђикића (Зимски дворац, Глас, Бањалука, 1990.) и Чедомира Цветковића (Храбро, Овидије, КОВ Вршац, 2003), из ког издвајамо неколико упечатљивих епиграма.



ДАНИ ПОСТАЈУ ГОДИНЕ

Дани постају године. Године постају места,
онда се мора отићи.
Тридесет и три године помножим са три,
добијам сто.
Умем да бројим, али не знам да ли ће се
отворити врата од света.
Света ка унутра или ка напољу.


ДОЗВОЛИ ДА ТИ И СЛАТКА СЕЋАЊА ИШЧЕЗНУ

Дозволи да ти и слатка сећања ишчезну, умру,
изгубе се,
јер сада када и сасвим утонуо у снове
и тамо живиш,
тамо је сусрет непотребан и болан као растанак.


МОРАШ ДА УМРЕШ

Мораш да умреш. Баш је то чудно. Што не би
умро неко други.

Нема коментара: