петак, 05. септембар 2008.

Nicanor Parra


Поводом деведесет и четвртог рођендана најчувенијег чилеанског песника Никанора Паре, Јуродиви блог објављује песму која је постала заштитним знаком његовог сaмосвојног антипоетског ангажмана, Un hombre.




ЧОВЕК


Мати неког човека озбиљно оболи

Пође да потражи лекара

Плаче

На улици види своју жену с туђим човеком

Иду под руку

Прати их на краткој раздаљини

Од стабла до стабла

Плаче

Потом сретне пријатеља из детињства

Откад се не видесмо!

Улазе у бар

Причају, смеју се

Човек излази да мокри у двориште

Спази младу девојку

Ноћ је

Она пере тањире

Човек јој приђе

Обгрли је око паса

Заиграју валцер

Излазе на улицу

Смеју се

Деси се незгода

Девојка падне у несвест

Човек одлази да позове помоћ телефоном

Плаче

Стигне до осветљене куће

Тражи телефон

Неко га позна

Ма, ајде да вечераш, човече!

Нећу

Где је телефон?

Ма једи, човече, једи

После ћеш отићи

Седа да једе

Пије као ложач

Смеје се

Натерају га да рецитује

Рецитује

Заспи под писаћим столом



Никанор Пара (1914)

из антологије Модерно светско песништво Раше Ливаде
Превод са шпанског: Владета Кошутић

Прилажем и линк за сајт Апатапела (http://www.apatapela.org/spip.php?article25) са одличним фанзином на француском посвећеном Пари.

Нема коментара: