Швајцарски писац Роберт Валзер је најпознатији као прозни писац (код нас је објављен његов роман Јакоб фон Гунтен и избор из кратке прозе Шамар и остало), и по томе што су га радо читали Роберт Музил и Франц Кафка. Иако се у биографијама наводи да је био и песник, тај део његовог стваралаштва слабо је допро до нас. Поводом објављивања његових изабраних стихова у франкофоној Швајцарској, у билингвалном издању издавачке куће Zoé из Каружа крај Женеве, ову песму је специјално за наш блог превела Слађана Андрејић.
Како сам гледао пад листа
Да се нисам осврнуо
ка делимично огољеним
гранама,
промакао би ми
призор златастог листа
претеклог
из раскошног лета
како лагано пада. Нешто лепо
не бих видео,
нешто драго,
спокојно и заносно,
нешто души блиско, не бих осетио. Осврћи се
чешће ако ти је стало
да очуваш себе. Није довољно гледати само унапред.
Они који нису загледали свуд око себе нису видели све.
Роберт Валзер (1878-1956)
превод са немачког: Слађана Андрејић
превод са немачког: Слађана Андрејић
Нема коментара:
Постави коментар