Dragan Radovančević

Izvinite zbog buke, danas moram da budem streljan

Ima kapu, oko nje uredan žuti krug, nalik na oreol.

Centar mu je u hipofizi, a njegov poluprečnik

disciplinovano opisuje luk od uva do uva.

Niko se nije bavio ovom geometrijom

dok nije postalo neizbežno.

Kapa se ledi, a graške znoja prilepljuju je za skalp.

Na mesto usta, postavljeno je uho,

na potiljku sija mala rupa, iskopana za znatiželjne,

tako da čujem

njegove otkucaje,

od mozga do srca i nazad.

Nije strašan pucanj, strašne su uši koje ga čuju,

ni smrt nije strašna,

strašna je misao o znatiželjnim životinjama na potiljku.

On se ceri, jer je smešan način na koji je došao

do ovog pogubljenja (ako se to može zvati pogubljenjem),

jer život ide dalje: nakon tragičnog čina,

smotaće ostatke nesvarene metkom

i otšetati do narodne kuhinje,

gde će mu ljupka, podebela žena

izvidati rane vrelom supom od oraha

i zajedno će se siti narugati neupelom pokušaju.

„Ostavite me da budem skitnica,

da se prevrćem u mestu, s ranama od betona.

Preneću vam svaku bolest

ako pokušate da mi pomognete,

zapaliću svaki šator kojim me pokrijete.

Daleko od mora i njegovih pretnji,

kad se digne gorostasni talas,

predaću mu svoje telo

da me odnese uz šum daleko,

dalje od svakog strašnog suda

pred kojim ste se nadali da ću da se nađem.“

Dragan Radovančević (1979)

(myspace prezentacija)

Dragan Radovančević je laureat stipendije "Milo Dor" koju dodeljuje KulturKontakt Austrija, za knjigu stihova u pripremi (detaljnije na ovom linku). Ljubaznošću autora objavljujemo jednu pesmu iz nagrađenog rukopisa.