Czesław Miłosz

Rimu – prepevati ili prevesti? Različiti jezici, neretko zavisno od sopstvenih ograničenja, zagovaraju različite pristupe. Prepev, poštovanje metra i rime, opravdava se efektima koje izvorni tekst postiže na planu zvučnosti. Prevodom, izbegavanjem rima, poštuje se izvorni tekst na semantičkom planu.

Ali, s druge strane, prepev se, zbog namere da se virtuoznost i ritmičnost izvornog teksta transponuje, pronađe u drugom jeziku, može shvatiti i kao pastiš, a ako nastavimo dalje putem transtekstualnih veza, može se uporediti (pa i poistovetiti) sa parodijom.

Tako se i Česlav Miloš odnosi prema prepevavanju (svojih pesama na engleski), u pogovoru bilingvalnog izdanja Izabranih pesama.

Šta raditi sa rimovanim pesmama? Engleski jezik je vrlo siromašan u rimama, njegova poezija se bez njih dobro održala, dok je s druge strane imitiranje rimovanih originala u engleskim verzijama retko bilo uspešno (...). Gorčinski, Has i Pinski su uspeli da stvore vrlo zanimljivu polurimovanu verziju [Naivne pesme] koju su objavili u književnoj periodici. Ipak, njihovu verziju nisam uključio u Sabrane pesme. Po mom mišljenju, njihov prevod je suviše bogat, suviše „sazreo“, te sam se, u pokušaju da se približim jednostavnosti originala, odlučio za doslovni i nerimovani prevod.

in: Czesław Miłosz, Poezje wybrane/Selected Poems, Wydawnictwo Literackie, Krakow, 1996. [kao i za navedene pesme]; prevod sa engleskog: B. S. O.

SŁOŃCE

Barwy ze słońca są. A ono nie ma

Żadnej osobnej barwy, bo ma wszystkie.

I cała ziemia jest niby poemat,

A słońce nad nią przedstawia artystę.

Kto chce malować świat w barwnej postaci,

Niechaj nie patrzy nigdy prosto w słońce.

Bo pamięć rzeczy, które widział, straci,

Łzy tylko w oczach zostaną piekące.

Niechaj przyklęknie, twarz ku trawie schyli

I patrzy w promień od ziemi odbity.

Tam znajdzie wszystko, cośmy porzucili:

Gwiazdy i róże, i zmierzchy i świty.

THE SUN

All colors are made of Sun and the Sun contains them all.

So the source of color, the Sun, itself has no one color.

But the various Earth is like a single poem or picture

With Sun the emblem of the artist of the whole.

And anyone who wants to take his brush and try

To paint the Earth must not look straight up at the Sun

Or he will lose the memory of all he’s ever seen,

With only a burning tear to fill his eye.

Let him kneel down and press his cheek in grass and then

Look till he sees the beam the Earth reflects back upwards.

There he will find all of our lost, forgotten treasures:

Stars and Roses, the setting and the rising Sun.

translated by Renata Gorczyński, Robert Hass

and Robert Pinsky

Prekucavam i prepev Petra Vujičića na srpski.

SUNCE

Boje od sunca su. A ono nema

Svoju nijednu, jer ono njih stvara.

I naša zemlja je sva kao poema,

Dok sunce nad njom predstavlja slikara.

Ko hoće da naslika naš svet u koloru,

Nek u sunce ne gleda, to mu treba reći,

Jer pamćenje o stvarima izgubiti mora,

Samo suze u očima dugo će ga peći.

Neka klekne, i lice nek približi travi,

I zrak neka posmatra od zemlje odbijen.

Ono što smo odbacili tamo će pronaći:

Zvezde i ruže, sumrake, osvite.

Česlav Miloš, Spasenje, „Svet (Naivna pesma)“, str. 46.

Veselin Masleša, Sarajevo, 1982,

prevod sa poljskog: Petar Vujičić