петак, 06. фебруар 2009.

Dejan Ilić

(...) prostor u kome se čita, u kome se recipira poezija, ne može biti nepopunjeni transcedentalni prostor, nego postaje rekonstituisano stvarno mesto. Realno mesto za življenje. Tada je čitanje zauzimanje mesta u prostoru, a ne prenošenje, bežanje, eskapizam. (...) Naša mesta su danas derealizovana i treba ih realizovati. Mislim da savremena poezija upravo to pokušava. Čitati znači biti realan, a ne prenesen u neki drugi prostor.

(iz predavanja "Kako čitati poeziju", održanog u NBS-u, 2003.)


PO MERI


Ulice mogu biti mirne, drveće
sablasno, večeras, kao da će se nešto

desiti. Mogla bi stepenicama, greškom,

umesto mene sići ti, jer hodnikom

struji potok i planina je, večeras,

lift ne radi, ćuti zgrada. I izaći, tako,

napolje, umesto mene, ti

koja si ja, koji sam ostao u stanu,

večeras, a nisam, i upravo prolazim

kraj srednjeg ulaza, gde se s trećeg

sprata odjednom raseje muzika,

glasovi, smeh, draga lica, da ozvuče

ovu dolinu za stanovanje, odnesu

nas oboje tamo gde nikada

nismo bili, a već smo stigli i

otvaramo kofere, odevamo lakša

odela, tanja, po meri tog

i tog podneblja.

Dejan Ilić (1961)
iz zbirke Kvart,
Povelja, 2005.


odlomak 1 (prevod Filipa Žakotea)
odlomak 2 (prevod Antonija Rikardija)
odlomak 3 (prevod Valerija Magrelija)

Biobibliografija Dejana Ilića



Нема коментара: