понедељак, 16. фебруар 2009.

Небојша Васовић

ДОГАЂАЈ

Заиста нико није могао
знати зашто је слепа
жена, насред улице,
почела бесомучно да
туче свог пса водича.

Сви смо гледали тај призор,
и никоме није пало на памет
да се умеша. Пас је покорно
трпео батине - не би ли
жена искалила свој бес,
и најзад се смирила.

Ипак, сви смо се питали:
зашто је тукла тог пса?
У чему је била његова
кривица? Да ли можда у
томе што је ходао пребрзо?

Зашто нисам пришао, опалио
шамар тој слепој жени, и
рекао јој: овај пас није
створен зато да би вам
било шта олакшао,
он је створен да би био?

Небојша Васовић
Посечене су шуме
Народна књига, 2003.



Васовићева духовита досетка, поента, које се савремени песници углавном клоне, његово је најубојитије оружје. Удружена са експресивном реториком, која надвладава рефлексивност, увек ангажована, непосредно делује на читаоца. Васовић не мења апарат ни кад се дотиче метафизичких тема, што је сасвим у складу с његовом доследном травестијом, срозавањем божанског и трансцендентализацијом свакодневног. Међутим, када иста та експресивност кокетира са рефлексивнијим изразом, и само промишљање се спутава: и "рефлексивна песма" се окончава падом, ефектним, звучним, квази-пословичним финалом.


Нема коментара: