Даниил Хармс

СТРАШНА СМРТ


Једном је неки човек, гладан, седео за столом и јео котлете,
А поред је стајала његова супруга и непрекидно говорила о томе да је у котлетима мало свињетине.
Али он је јео, и јео, и јео, и јео, и јео, све док негде у желуцу није осетио смртоносну тежину.
Тада је, одмакнувши подмуклу храну, задрхтао и заплакао.
У џепу је његов златни сат престао да куца.
Коса му је изненада поседела, поглед се смирио.
Уши су му пале на под, као што у јесен с топола отпадају жути листови,
И он је напрасно умро.

Данил Хармс (1905-1942)
из изабраних стихова Архимедова када, Соларис, Нови Сад, 1994.
превод с руског: Душан Патић