Mahmud Derviš (13. mart 1941 – 09. avgust 2008) je nedavno preminuli palestinski pesnik, između ostalih, laureat i prestižne poetske nagrade Struških večeri poezije za 2007. godinu. Rođen je u Zapadnoj Galileji, tada teritoriji Palestine koju su u Arapsko-izraelskom ratu, 1948. godine osvojili Izraelci i koja je od tada sastavni deo države Izraela. Derviš je čitavog života sudelovao u rešavanju društvenih pitanja vezanih sa sukobe u pojasu Gaze i Zapadne obale. Bio je politički aktivan kao član Palestinske oslobodilačke organizacije. Zbog navedenog angažmana koji je usled decenijskih ratova i teritorijalne ugroženosti karakterističan za palestinske intelektualce, prozvan je nacionalnim pesnikom Palestine. Objavio je preko trideset knjiga poezije, prevođen je na gotovo sve velike svetske jezike. Zbog dugog zadržavanja specifične forme vezanog stiha aruda među arapskim pesnicima, Derviš pripada jednoj od prvih generacija pesnika koji su stvarali slobodnim stihom. Ova promena vekovnih formi arapskog pesništva omogućena je aktivnošću siro-američke škole, nezvanične grupacije arapskih pesnika emigranata koji su stvarali u SAD. Teme karakteristične za Derviševu poeziju, kao što su izgnanstvo i podvojenost usled konflikta dve kulture prisutne su i u melanholičnoj pesmi Čas oproštaja.
Čas oproštaja
Popismo čaj ...
Popušismo
Prelistasmo svoje noći
Sobu, ruke
I prošlost našu.
Govorili smo, ah, govorili smo
Šta?!
Kiša se spustila
U srca naša.
Popušismo
Razmenismo adrese svojih izgnanstava
Razmenismo slike
I posvete.
Samoubistva odložismo
Za trenutak samo ... pa se zaklesmo
Da ćemo zaboraviti s vremenom
Dve naše rane!
Popušismo
Zagrlismo se
Rukovasmo se
Zima se uvuče u dlanove
Naš put se pretvori u dve stranputice
Dadosmo znak
Rukama ...
Nešto se ugasi u očima
Nešto se prekide u srcima !
Mahmud Derviš
s arapskog preveo Darko Tanasković
Na ovom linku nalazi se tekst francuskog pesnika Žana-Mišela Molpoa o Dervišovim izabranim pesmama Le Chant de la Palestine. Članak možete pročitati na francuskom i engleskom.
pri(b)log i izbor:
Vladimir Stojnić
Нема коментара:
Постави коментар