Milan Đorđević

DRVOSEČA

Krajnje je vreme da počnem da pucam od zdravlja.

Vreme je da budem plećati drvoseča u flanelskoj košulji,

drvoseča što se smeje kao na reklami za zubnu pastu,

pokazuje bele kutnjake i rukavom briše znoj sa čela.

Vreme je da prestanem da mislim na sumrak

i sve njegove tamne nijanse i crne oblike.

Ujutru treba jesti zdravu hranu i piti mleko.

Ujutru se treba polivati ledenom vodom,

raditi gimnastiku i cepati drva da leti iverje.

Telo od toga sija kao beli fosfor u mraku,

baš kao kod tržišno najuspešnijih svetaca.

Vreme je da budem zdrav, da budem drvoseča.

Vreme je da glasno izgovaram dobro jutro

kako ga izgovara krepki šumadijski seljak

ili preplanuli ribar sa jadranskog ostrva.

Vreme je da jednostavno kažem zbogom

svim metafizikama, svim maglovitim teorijama,

strahovima i sumnjama koje me razjedaju.

Nad tiganjem razbiću jaje a iz njegove beline

blesnuće žumance, kao u jasno podne!

Ono će reći; Kucnuo je čas, Milane!

I biće kao da sam ugledao sunce

sred oštrog plavetnila neba na Kritu.

Milan T. Đorđević (1954)

ČISTE BOJE

Rad 2002

biblioteka Uspon