časopis Fragile

U nedavno objavljenom broju poljskog časopisa za kulturu pod nazivom Fragile (2/2009) pet stranica je posvećeno mladim autorima iz Srbije.
Sa po jednom pesmom zastupljeni su pesnikinja Tamara Šuškić i pesnici Miloš Živanović, Miloš Mitrović, Enes Halilović, Vladimir Stojnić i Petar Matović. Pored ovih šest pesama, objavljen je i mini esej prevoditeljke Agnješke Žuhovske-Arent o mladoj srpskoj poeziji. U esej su inkorporirani i odgovori ovih šestoro autora na pitanje šta je za njih luksuz u poeziji, a problematizacija pojma luksuza je i tema čitavog broja. Značajno je i to da će časopis biti dostupan na teritoriji cele Poljske, preko mreže prodavnica Empik. Zahvaljujući prevoditeljki, časopis je dostavljen i čuvenom Jagelonskom univerzitetu u Krakovu. Ovo je nastavak veoma razvijene saradnje i još jedan primer popularizacije poezije mladih srpskih autora u Poljskoj.

U prilogu postavljam pesmu Petra Matovića koja je objavljena u ovom broju časopisa Fragile.

Moravski angel
Svaki je anđeo strašan
R. M. Rilke


Sleteo si na obalu reke, kraj ljubavnika,
zato te i nisu primetili,
Mesec, opažen kao krvav, bio je hitnut
iza levog ramena žene.

Prvi put viđeno
I osetio si zavist prema telesnosti
Iznenađujuće zar ne
A učen si da je telo pošast
Opterećen krivicom prenuo si se
Ništa tu nije bilo jasno

Jer, ko si Ti?

Nisi razumeo zašto je telo kazna
Zašto je dobro biti anđeo
Ako osećaš prizor
A šta ako postaneš čovek
Ako razumeš one koji se mole
Jesi li anđeo


Morawski anioł

Każdy anioł jest straszny
R. M. Rilke


Zleciałeś na brzeg rzeki, obok kochanków,
Toteż nawet cię nie zauważyli
Księżyc, zauważyłeś, że był krwawy, wyrzucono
Za lewe ramię kobiety.

Po raz pierwszy widziałeś
I poczułeś zazdrość wobec cielesności
Zadziwiające, nieprawdaż
A uczono cię, że ciało to zaraza
Obciążony poczuciem winy odszedłeś
Nic nie rozumiałeś

Bo kimże jesteś?

Nie rozumiałeś czemu ciało jest karą
Dlaczego dobrze jest być aniołem
Jeśli porusza cię widok
A co jeśli staniesz się człowiekiem
Jeśli rozumiesz tych, którzy się modlą
Czy jesteś aniołem

Petar Matović (1978)
na poljski prevela Agnieszka Zuchowska Arent

in memoriam Henri Meschonnic

Juče je umro francuski pesnik, esejista i prevodilac Anri Mešonik.

Pišem poeziju i tako razmišljam o jeziku. Kao pesnik, ne kao lingvista. Moja znanja i istraživanja se mešaju. I prevodim, posebno biblijske tekstove. U kojima nema ni stihova ni proze, već je, po mom sluhu, u prvom redu ritam. Spoj ove tri delatnosti je obrazovao moju kritičku misao, počev od preobražaja tradicionalne misli o ritmu do koje su nužno dovele te tri delatnosti, upravo svojom međusobnom vezom. Otud se razvila u opštu kritiku jezičkih predstava i nedovoljnosti misli o jeziku u savremenoj refleksiji. Obim kritike je relativno zasenio poeziju, u meri u kojoj je moja refleksija nailazila na otpor. Ali pesma, koja je za mene preobražaj forme života jezičkom formom, i jezičke forme formom života, deli sa refleksijom isto nepoznato, isti rizik i isto zadovoljstvo, isto izrugivanje savremenim predrasudama. Jer se ne piše radi dopadanja ili zgražavanja, već radi života i preobražaja života.

Anri Mešonik

sa francuskog preveo Bojan Savić Ostojić
izvor: www.editions-verdier.fr

*
ima i osmeha koji ostaju u vazduhu
udišemo ih ne shvatajući
oni su ti koji daju svoje boje
stvarima
i koji prolaze od uzdaha
do uzdaha
suzdržavamo se da
se pomerimo da ih vidimo
njima mi smo pomešani s vazduhom

*
koračamo po rečima mrtvim
iz zemlje u zemlju ima ih
koje izranjaju
podižemo im
spomenik
stišćemo se
da tu zadržimo
ono što ostaje
od govora

*
da mi smo ti koji nam dolazimo
da vidimo u muzeju
u svim prividima
delove
nas
odsutni to smo mi
mi čudovište

Anri Mešonik (1932-2009)
sa francuskog preveo Kolja Mićević

Anise Koltz

Luksemburška pesnikinja Aniz Kolc piše poeziju na luksemburškom, nemačkom i francuskom. Osnivač je pesničke manifestacije "Mondorfovi dani" u Luksemburgu (1962), koja je znatno doprinela afirmaciji i zvaničnom priznanju luksemburškog jezika i književnosti.
Uz nemačkog pisca Tankreda Dorsta (1925), dobitnica je ovogodišnje Evropske nagrade za književnost koju dodeljuje Savet Evrope u Strazburu.

***

Silaziš stazom moje krvi
kao vodič karavana
putem svile

Dok mi ne otpadneš s kukova
proteći će hiljadu godina

***

Volim čoveka
leđa širokih
poput stepe

U dubinama njegove zemlje
slušam
topot krda bivola
koje prolazi kroz njega

Anise Koltz (1928)
iz antologije A poèmes ouverts, Printemps des poètes/Points, 2008, str. 55.
prevod: Bojan Savić Ostojić

Marc Ronceraille

Pesnik izuzetno „zemljanog elementa“, kako bi ga okarakterisao Gaston Bašlar, Mark Ronsraj je, iako je život okončao na tragičan način u 32. godini, ostavio za sobom dve vrlo važne, pa opet danas prilično zaboravljene i zanemarene pesničke zbirke Rune (Runes, 1962) i Tlo za pamćenje (Sol memorable, 1966) – koje su pozdravili Keno i ulipisti, Filip Solers, Deni Roš – i roman Arhikrtica (Architaupe, 1969), koji je postigao za svoje vreme značajan uspeh i bio uvršten u uži izbor za Gonkurovu nagradu.

Klod Bonfoa je 1978. objavio biografiju Ronceraille u prestižnoj kolekciji izdavačke kuće Seuil, Ecrivains de toujours.

U mesecu aprilu navršava se 26 godina od Ronsrajeve smrti. Objavljujemo prevod pesme Désirs en creux iz zbirke Tlo za pamćenje.

IZDUBLJENE ŽELJE

školjke bazalta okna lave po putanjama kiše

po uvalama trava po uglovima krša planinskim klisurama

putevi rose

na kojima se može napiti isprekidanom svežinom s vrhova

još uvek nedirnuto sećanje na lednike nerastopive

vodite me u brloge

riđe jame lisica skrovišta košuta pećine u kojima je lovcu malj bio ležaj

k rasprslinama stene i pukotinama tla

u kojima se život krije od meteora

i predatora koje je sam izmislio

Mark Ronsraj (1941-1973)

Sol mémorable, Au bibliophile Jacob, 1966.

prevod: Bojan Savić Ostojić

Raymond Carver

Paučina

Pre nekoliko minuta, zakoračio sam na trem
kuće. Odatle sam mogao da vidim i čujem vodu
i sve što mi se dešavalo tokom svih ovih godina.
Bilo je vruće i mirno. Plima se povukla.
Ptice nisu pevale. Dok sam se naginjao na ogradu
paučina mi je dodirnula čelo.
Zapetljala mi se u kosu. Niko me ne može kriviti da sam se okrenuo
i ušao unutra. Nije bilo vetra. More
beše smrtno mirno. Okačio sam paučinu po abažuru lampe.
Tu sam je gledao kako povremeno podrhtava kada je moj
dah dodirne. Fino tkanje. Zamršeno.
Uskoro, pre nego što bilo ko shvati,
neće me biti ovde.

Rejmond Karver (1938-1988)
sa engleskog preveo Vladimir Stojnić

Nikola Živanović

Za Šampolionovim stolom

Treba poraditi na rukopisu, još se vide
Na ovom znaku kosine francuskog alfabeta,
Moraće da mu se vrati uspravnost piramide,
Sastavi crta sa crtom, ruka ne sme da šeta.

Važno je da se nađe pravi oblik i mera
Nije to jezik varvarski, već jezik faraona,
I ne pišu se imena Žana, Žaka i Pjera,
već Ramzesa, Tutmesa, Amona i Atona.

Nikola Živanović (1978)
(preuzeto sa astapovo.blogspot.com)

Tomaž Šalamun

Ovogodišnji dobitnik nagrade Zlatni venac Struških večeri poezije je slovenački pesnik Tomaž Šalamun.



***
Plave kugle u ustima-
srcu belog luka,
oduvan pepeo na ivici heksagrama –
godina.

Kad sneži,
zemlja urliče pod težinom bola i kiseonika.

Prašuma,
lokvanj lebdi nad dolinom.

Lutke od krpa,
majka kao njuška od gline.


***
U planini –
uz masnu pravu liniju na zidu hrama –
ruši se teret u kaskadu lave.

Srebrnom čiodom prikačen leptir,
senka tvojih krila je sada moj rudnik.

Sablje su za jake.
Konci su za čistu svilu.

Ja sam usta Knjige.


***
Na meži sita je buba,
na njoj kap piva.
Na drugom spratu živi devojčica sa žutim očima.


Tomaž Šalamun (1941)
sa slovenačkog preveo Dejan Poznanović