недеља, 02. новембар 2008.

Pier Paolo Pasolini

На данашњи дан 1975. године, убијен је Пјер Паоло Пазолини. До данас није са сигурношћу утврђен начин убиства, нити идентитет починиоца. Из насталих шпекулација око његове смрти, најзанимљивија је тврдња Ђузепеа Цигајне (Zigaina), сликара и писца, да је Пазолини организовао своју смрт, да ју је самостално инсценирао као "поетички чин" који ће крунисати читаво његово дело. У делу Револуционарна алтернатива, Цигајна тврди да је Пазолини "дао својој сопственој смрти исту стилизовану функцију којом је радио монтажу у филмовима. (...) Пазолинијева смрт није била нити природна смрт нити случај самоубиства, нити случајна насилна смрт (ово је гледиште мојих истраживања); њу је Пазолини сам назвао, у свом Manifesto per un nuovo teatro (Манифест о новом позоришту), 'културним обредом'." У својим тврдњама Цигајна иде дотле да чак и неке Пазолинијеве текстове и изјаве тумачи као најаву сопствене смрти. Алберто Моравија се сложио с тим да постоје фрапантне сличности између Пазолинијеве смрти и његовог дела (најпре само место смрти, плажа Остија крај Рима, које је Пазолини користио као позадину за неколико својих филмова), али их је окарактерисао као "ироничну коинциденцију", не усудивши се да великог режисера назове и режисером сопствене смрти.

(Више о књизи Ђузепеа Цигајне на овом линку)


________________________________________



САОПШТЕЊЕ АГЕНЦИЈЕ ЗА ШТАМПУ (НАМЕРЕ)


Попио сам једну чашу воде у три ујутру
док је Арецо изгледао као нешто апсолутно независно.
Кад се једном утврди неизвршење основних обавеза
(песника, грађанина)
моји ће стихови бити у потпуности практични.
(премда ја добро знам да без Бога надреалистичка је пракса)
Као што Еурипид каже: “Демократија се састоји
од ових неколико речи:
ко има користан савет за отаџбину?”
Елем, даваћу савете у својству умерене луде.
Отуда кад будем умро неће се осетити да ме нема:
двосмисленост је важна док живи Двосмислени.



Пјер Паоло Пазолини
(1922 -1975)
из Антологије италијанске поезије 20. века Дантеа Мафије
са италијанског превела Милана Пилетић


избор: Владимир Стојнић


Нема коментара: