Лекција о коцки
Узети комад камена,
Исклесати га длетом од крви,
Изглачати Хомеровим погледом,
Истругати зрацима,
Све док се не добије коцка савршена.
После тога је пољубити небројено пута,
Сопственим уснама, туђим уснама
Али нарочито принцезиним уснама.
Онда се докопати чекића
И наглим покретом одвалити ћошак коцке.
Свако, али баш свако ће после рећи:
„Како би то савршена коцка била
Да нема овај одваљен ћошак!"
Никита Станеску
из збирке Несавршена дела
превод са француског: Слађана Ђорђевић
Посредни преводи се углавном толеришу кад се ради о "далеким" језицима - сетимо се Антологије кинеске лирике коју је Црњански преводио помоћу енглеског изворника. Данас се превођење "из друге руке" , помоћу језика познатих преводиоцу, прећутно дозвољава само песницима (Иван В. Лалић, Раша Ливада), а иначе се избегава.
Али шта ако неки посредни превод зазвучи боље од директног? - та могућност се, макар у поезији, мора толерисати. Као што је, по мом субјективном мишљењу, случај са овом верзијом песме румунског песника Никите Станескуа, у преводу Слађане Ђорђевић са француског.
Нема коментара:
Постави коментар