петак, 05. јун 2009.

Aleš Debeljak

Na pola puta do legije stranaca
za Fransisa Debeljaka,
Pariz


Umesto tebe, koji uređuješ drvorede pod aragonskom tvrđavom,
žubori potok u nepristupačnim Alpima. Tamo se nećeš više penjati.
Ali još ti začuđenost nije okopnela. I neće. Jer si uspeo da
izmeriš dubinu vrtoglavice i obim raspeća. Na zapadu je požar

probudio u tebi nadu pa si se bacio preko bodljikave žice
i oslušnuo ritam svitanja na ivici kontinenta. Potonuo u velikom
gradu gde se uvažava samo unutrašnje uho, a ne pesma koja se uči
iz generacije u generaciju. Ljubaznost stranaca značila ti je danicu,

mahovinu na stablima. Nisi vidovnjak, pa si bio samo svedok kože koja pod
okupacijom neznane kiše miriše drukčije nego kod kuće. Munje su
te omađijale kad se anđeo na trenutak zagledao u tebe. Pošao si za njim,

usamljeno i ne znajući da nosiš seme koje će oživeti mlake žlezde
slugu i gospodara. Zamara ih stalni poredak stvari. Meni si
poslao samo jedno pismo. Dovoljno da si pomešao plan budućnosti.

Aleš Debeljak (1961)
sa slovenačkog preveo Milan Đorđević

Нема коментара: