Danil Harms
Slučaj onih koji se tuku
Aleksej Aleksejevič navali na Andreja Karloviča, razbi mu njokalicu i pusti ga.
Andrej Karlovič, prebledeo od besa, baci se na Alekseja Aleksejeviča i raspali ga po zubima.
Aleksej Aleksejevič, ne očekujući tako brz napad, sruši se na pod, a Andrej Karlovič ga uzjaha, izvadi iz usta svoju veštačku vilicu i njome tako obradi Aleksej Aleksejeviča da je Aleksej Aleksejevič ustao s poda potpuno unakažena lica i iskidanih nozdrva. Držeći lice rukama, Aleksej Aleksejevič pobeže.
A Andrej Karlovič protrlja svoju vilicu, vrati je u usta, škljocnu zubima, i uverivši se da je vilica legla, obazre se oko sebe, vide da Alekseja Aleksejeviča nigde nema, i pođe da ga traži.
Danil Harms, Slučajevi,
Rad, 1995, str. 15.
prevod sa ruskog: Dejan Mihailović
Anri Mišo
Herojsko doba
Igrajući se, Džin Barabo otkide uho svome bratu Pumapiju.
Pumapi ne reče ništa, ali je kao od šale stisnuo nos Barabou, i nos ode.
Onda se Barabo saže i zauzvrat polomi Pumapiju prste na nogama. Pošto se neko vreme pravio da će njima da žonglira, baci ih preko ramena.
Pumapi je bio iznenađen. Međutim, bio je isuviše prepreden borac da bi to pokazao. Naprotiv, pretvarao se da može sasvim lepo da prođe i bez prstiju na nogama.
Ipak je, ne bi li uzvratio, otfikario Barnabou jedan guz.
Barnabou je, razume se, bilo stalo do jednog i do drugog guza, podjednako. No, ipak je sakrio osećanja, i nastavljajući odmah borbu, s velikom svirepošću i silinom iščupa Pumapiju donju vilicu.
Pumapi je bio neprijatno iznenađen. Međutim, nije bilo nikakvih neregularnosti. Potez je bio čist, izveden spreda, bez prevare.
Pumapi je čak pokušao da se osmehne, ali je to išlo teško, bogami, jako teško!
Ni gornja ni donja vilica nisu ga slušale. On diže ruke od tog napora i, sledeći svoju zamisao, nastavi borbu: nanišani u Barabov pupak, raskopa mu stomak, i pokuša da u rupu ugura i Baraboovu nogu, koju je prvo uspeo da prevrne, a onda i da uglavi u ranu kao kamen međaš.
Barabo se nađe u čudu.
Stojeći na jednoj nozi bez prstiju, možete misliti kako je održavao ravnotežu. Ali to nije pokazao: držao se nehajno, kao neko ko može uvek da nađe oslonac, i čekao je.
Tog trenutka Pumapi, koji je skoro pobedio, načinio je kobnu grešku: približio se.
Kao strela, Barabo se baci na njega, iščaši mu jednu ruku, ščepa ga za drugu, i takođe je iščaši, i obruši se tako stručno na nesrećnog Pumapija, da mu slomi obe noge.
Ležeći jedan uz drugog, podjednako iznureni, svladani bolovima, Pumapi i Barabo su uzaludno pokušavali da se zadave.
Pumapijev palac nalazio se tačno na Baraboovom grkljanu, ali mu je nedostajalo snage za stisak.
Baraboove ruke još su bile krepke, ali zahvat je bio loš, i uzalud je stezao Pumapijev vrat.
Pred takvim spletom sukobljenih okolnosti, braća su bila prinuđena da klonu, nekoliko trenutaka su se gledali sve ravnodušnije, a onda se svaki okrete na svoju stranu i pade u nesvest.
Borba je bila završena, barem za danas.
iz zbirke: "Noć se miče"
prevod sa francuskog: Milojko Knežević
Нема коментара:
Постави коментар