Ana Blandiana

Румунска песникиња Ана Бландијана је прошлогодишња добитница Европске награде за поезију коју додељује Књижeвна општина Вршац. Исти издавач је 1993. објавио њене изабране песме (Сведоци), али у сиромашном тиражу, због чега је збирку данас немогуће наћи. Смедеревска кућа Арка објавила је избор из кратке прозе ауторке у књизи Потреба за причом.

Бландијана (псеудоним Отилије Валерије Коман) била је забрањивана од стране комунистичког режима откако је почела да објављује поезију. Због њене песме "Верујем" ("Верујем да смо биљни народ"/ Откуд иначе мир/ У којем чекамо опадање лишћа?"...) својевремено је забрањен часопис Amfiteatru. Доносимо пар песама из ове тешко доступне књиге песама на српском.

СВЕДОЦИ

Кривљи од оних које гледамо
Само су они који гледају.
Сведок који не спречава злочин,
Пажљиво га описујући
Извињава се: "Не могу
Две ствари истовремено",
Или: "Портрет жртве, анђеоски,
Важнији је од њеног живота
Овоземаљског."
Криви не могу бити
Само један, двојица или тројица,
Када војске сведока гледају
И чекају да се све заврши,
Да џелат умре од старости,
А жртва, по други пут, у забораву,
Да зло само од себе престане
Као што се завршава тунел...
Стојимо висећи
О властитом питању
Као застава
О вешалима
"Узалуд, одговара време, чекајте:
На суђењу великим кошмарима
И сведоци су криви."

(1987)


ДЕЧЈИ КРСТАШКИ РАТ

Читав један народ
Још нерођен,
Али осуђен да се роди,
Усмерен унапред ка рођењу,
Новорођенче до новорођенчета,
Читав један народ
Који не чује, не види, не разуме,
Али напредује
По растрзаним женским телима,
Кроз крв непитаних
Мајки.


УСЛОВ

Јесам
попут песка у пешчанику
који је
време
само
у
паду.

Ana Blandiana (1942)
Сведоци, КОВ, 1993.
стр. 11, 36, 39.
превод са румунског: Петру Крду