субота, 07. март 2009.

Milen Alempijević

POPODNE ZAUVEK

leto je i sve je teže

nad starom fotografijom
popodne je
i provincije nastaju

pogled usporava (leto je
i sve je teže) premda

dugme po dugme
golotinja kopni i
prvi žuti list
vratiće veru u kraj

(neznancu na ulici
mahnuti: zbogom
zbogom tebi i tvojoj
ženi koja me je već
odavno napustila

neko dete kad
zaplače upitati
šta li ovaj kepec
trabunja)

popodne je

zauvek


PRERUŠAVANJE

onaj što se saginje
na šljunčanoj stazi

ili kamičak hitnut
u noćno nebo

možda šišmiš koji ga
grabi kandžicama

ili mrak kroz koji
oba poniru
kamen i njegov plen

(svakodnevni talenti
zavređuju slučajnost)


PREDSKAZANJE


tačno u suton
videćeš letilicu bez
traga za sobom

tamnu gotovo nepokretnu

visoko taman da se ubediš
u njenu ptičju prirodu

i tada

ruke će kao u razgovoru sa
odsečenim cvećem

same od sebe

ne brini

tako će biti

Milen Alempijević (1965)
iz zbirke Utopijice, Zaječar, 2007.

Нема коментара: