POPODNE ZAUVEK
leto je i sve je teže
nad starom fotografijom
popodne je
i provincije nastaju
pogled usporava (leto je
i sve je teže) premda
dugme po dugme
golotinja kopni i
prvi žuti list
vratiće veru u kraj
(neznancu na ulici
mahnuti: zbogom
zbogom tebi i tvojoj
ženi koja me je već
odavno napustila
neko dete kad
zaplače upitati
šta li ovaj kepec
trabunja)
popodne je
zauvek
PRERUŠAVANJE
onaj što se saginje
na šljunčanoj stazi
ili kamičak hitnut
u noćno nebo
možda šišmiš koji ga
grabi kandžicama
ili mrak kroz koji
oba poniru
kamen i njegov plen
(svakodnevni talenti
zavređuju slučajnost)
PREDSKAZANJE
tačno u suton
videćeš letilicu bez
traga za sobom
tamnu gotovo nepokretnu
visoko taman da se ubediš
u njenu ptičju prirodu
i tada
ruke će kao u razgovoru sa
odsečenim cvećem
same od sebe
ne brini
tako će biti
Milen Alempijević (1965)
iz zbirke Utopijice, Zaječar, 2007.
Нема коментара:
Постави коментар