субота, 21. март 2009.

Cécile Guivarch/ BSO

Поводом белосветског дана поезије, доносим песму Сесил Гиварш, песникиње из Нанта, која води занимљив сајт посвећен савременој светској поезији (terreaciel.free.fr), у преводу на српски; и једну своју, из рукописа, преведену на француски, уз помоћ гђе Гиварш.


A gauche

on regarde la mer



dedans

on suit le mouvement


ça va, ça vient.

Лево

мотри се море



унутра

покрет прати се


оде, врати се.

Cécile Guivarch (1976)

Terre à ciels, Dessert de Lune, Bruxelles, 2006,

traduction : Bojan Savić Ostojić




захладни. пожелим

да се огрнем зидовима

познатим, „мојим“. подесим

курс к њима: увек дуне добар,

топао ветар. зидове с мене

одува.

commence le froid. l’envie me saisit

de me vêtir de « mes » murs

familiers. je mets

le cap vers eux: chaque fois un bon

vent, chaud s'élève. me les

enlève.


Бојан Савић Остојић

из рукописа Дому на копну домом што плута

превод: аутор и Сесил Гиварш

Нема коментара: