agon broj 20!

Rubrika prevedena poezija 20. broja Agona donosi poeziju savremenih italijanskih pesnikinja. Poetskim ciklusima zastupljene su Điovana Marmo, Eliza Bjađini, Paola Balerini (u prevodu Ota Horvata) i Marianđela Guateri (u prevodu Tamare Šuškić). Nakon sistematskog predstavljanja savremene francuske, nemačke, ruske, grčke, poljske, britanske, američke i slovenačke poezije, uredništvo ima zadovoljstvo da čitaocima ponudi fragmente savremenog italijanskog pesništva, onog koje stvaraju žene.

Rubrika poezija donosi cikluse pesama Hrvoja Jurića, Vanje Miljković i Ane Marije Grbić.

Književni intervjui sa sedmoro domaćih pesnika i pesnikinja sačinjavaju rubriku o poeziji. Ovaj vid neposrednijeg autorskog pogleda, pogleda iznutra na poetičke i književno-društvene teme uopšte, pružili su Ljiljana Đurđić, Nikola Vujčić, Danica Vukićević, Dejan Ilić, Saša Jelenković, Petar Miloradović i Miloš Petković. Časopis Agon prvi put objavljuje na svojim stranicama formu književnog intervjua, i cilj je uredništva da se ova praksa nastavi u budućnosti. Razgovore su vodili Jelena Milinković i Vladimir Stojnić, koji se ovom prilikom zahvaljuju svim autorima na saradnji.

Uživajte u čitanju!

Vladimir Stojnić

 http://www.agoncasopis.com/

              

          

  

 

Srečko Kosovel: INTEGRALI

KONS: MAČKA 

Mačka je skočila skozi okno.

Skočila je na klavir.

Zaigrala je in se začudila:

Kadar skačem, poje klavir.

Jaz sem bil v sosednji sobi

in sem mislil, da duh igra.

Ali še enkrat je udarilo

in mačka je skočila

skozi okno.

Koder hodi novi pesnik,

povsod se odziva klavir.

Ali nikdo ga ne moti

kakor mačke.

Ves svet je zavzet: Ta človek

je norec

ali je pesnik.

In vsi poslušajo njegove

korake, ki pojo kot nad klavirjem.

* 

KONS: MAČKA 

Mačka je skočila kroz prozor. 

Skočila je na klavir. 

Zasvirala je i začudila se: 

Kada skačem, pjeva klavir. 

Ja sam bio u susjednoj sobi 

i mislio sam da duh svira. 

Ali još jednom je udarilo 

i mačka je skočila 

kroz prozor. 

Kuda ide novi pjesnik, 

svuda se odaziva klavir. 

Ali niko ga ne ometa 

kao mačke. 

Cijeli svijet je začuđen: Taj čovjek 

je luda. 

Ili pjesnik. 

I svi slušaju njegove 

korake koji pjevaju nad klavirom

(preveo Josip Osti, 

Srečko Kosovel, Integrali

Krug 99, Sarajevo 2003)

Šalamun. Romanje za Maruško

imam konja. konj ima štiri noge. 
imam gramofon. na gramofonu spim. 
imam brata. moj brat je kipar. 
imam plašč. plašč imam da mi ni mraz. 
imam rastilno, rastilno imam zato da je v sobi zelenje. 
imam maruško. maruško imam ker jo ljubim. 
imam vžigalice. z vžigalicami si prižigam cigatere. 
imam telom. s telesom delam najlepše stvari kar jih počnem. 
imam destrukcijo. destrukcija mi povzroča kup težav. 
imam noč. noč mi pride skozi okno v sobo. 
imam veselje do avtomobilskih dirk. iz veselja 
                                      do avtomobilskih dirk dirkam 
                                      z avtomobili. 
imam denar. z denarjem si kupujem kruh. 
imam šest res dobrih pesmi. upam da jih bom napisal še več. 
imam sedemindvajset let. vsa ta leta so šla kot blisk. 
imam relativno precej poguma. s tem pogumom se borim proti človeški neumitnosti 
imam god sedmega marca. veselilo me bo če bo sedmega marca lep dan. 
imam majhno prijateljico bredico. zvečer ko jo dajo v posteljo reče šalamun in zaspi. 



имам коња. коњ има четири ноге. 
имам грамофон. на грамофону спавам. 
имам брата. мој брат је вајар. 
имам капут. капут имам да ми није хладно. 
имам биљку. биљку имам зато да у соби буде зеленило. 
имам марушку. марушку имам јер је волим. 
имам шибице. шибицама припаљујем цигарете. 
имам тело. телом радим оно најлепше што чиним. 
имам деструкцију. деструкција ми причињава много тешкоћа. 
имам ноћ. ноћ ми кроз прозор долази у собу. 
имам наклоност према аутомобилским тркама. из наклоности према аутомобилским тркама тркам се аутомобилима. 
имам новац. новцем купујем хлеб. 
имам шест заиста добрих песама. надам се да ћу их написати још више. 
имам двадесет седам година. све ове године су прошле као муња. 
имам релативно доста храбрости. том храброшћу се борим против људске глупости. 
имам имендан седмог марта. бићу радостан ако седмог марта буде леп дан. 
имам малу пријатељицу бредицу. увече када је ставе у кревет каже шаламун и заспи.
                                                       

Tomaž Šalamun 

Pesmi/Pesme: Romanje za Maruško

Narodna knjiga/ Naši vidici, 1975. 

preveo Dejan Poznanović

nova srpska poezija u časopisu ars!

U crnogorskom časopisu za književnost, kulturu i društvena pitanja, Ars (broj 1-2/’12) objavljen je temat posvećen srpskoj poeziji mlađe generacije. Temat su priredili Vladimir Đurišić (Podgorica) i Vladimir Stojnić (Beograd). Nakon uvodnog teksta Vladimira Stojnića objavljeni su poetski ciklusi Dragane Mladenović, Bojana Samsona, Siniše Tucića, Bojana Vasića, Uroša Kotlajića, Marka Stojkića, Bojana Savića Ostojića, Gorana Korunovića, Jelice Kiso, Tamare Šuškić, Vladimira Stojnića, Viktora Radonjića, Eme Stefanovske, Maje Solar, Bojana Markovića, Ane Seferović, Vladimira Tabaševića i Marjana Čakarevića.

Prošireno i dopunjeno izdanje ovog temata sačinjavaće antologiju nove srpske poezije koju će krajem godine objaviti izdavač OKF sa Cetinja.

RITMOVI. Miodrag Stanisavljević

Subota 

Probudivši se rano (krnjava šolja, tej) 
uz pisak vrabaca prozukao, crn 
šlajm izbaciv, žut, šaren 
iz susedstva se čuje paun, kikirez 
moj zidni sat ruski, kineski 
na staklu jecovane veverice, kunice 
iznenada se oklembesio, obesimudio 
mlade ciganke kukova ramena 
prilagođenih ogromnim zavežljajima, boščama 
koje fukljaju na vrata tramvaja, voza 
a u nekom pregibu tela smestila se, ugnezdila 
sjakteća neka živuljka, (dete?) 
goli, dugme mu se odšilo, ciknulo 
na uglu Francuske pupos, trbuhon 
vrlo cenjenog M., urediše, kritikusa 
pet mojih pjesanci uz vazduh priklještio, davnuo 
u izlogu govor nekog vrhovnika, podbratka 
s linijom Dunaja paralelnog, izravnanog 
u parku ispred nagudženog lišća, truleži 
napor vratova podbela, kukureka 
da se izmigolje u dan, mart 
je kao i uvek vreme klijanja, nicanja 
sa trga odlomci klicanja, nijanja 
narodnih masa, napreskok, naletno 
došao s dođošom u sukob, sur, brz 
netrpeljivosti iznenadio me probud, gib 
k'o da je samo čekala svoj čas, glas 
a odsad široko joj polje, put 
konačno jedan plodonosan učin, zbiv 
zadovoljstvo otkrićem brzim, lasnim 
k'o nalazak u polju zelja, pečurke 

Miodrag Stanisavljević 

Iz knjige Ritmovi 3,

Pesme, Respublica, 2006

KNJIGA NEMIRA

Pomisao na putovanje izaziva u meni mučninu. 

Već sam vidio sve što nikada nisam vidio. 
Već sam vidio što još nisam vidio. 

Nepodnošljivost uvijek novoga, zamor otkrivanja pod lažnom različitošću stvari i ideja, neprolazni identitet svega, posvemašnja sličnost između džamije, hrama i crkve, istovjetnost kolibe i zamka, ista građa tijela kod odjevena kralja i gologa divljaka, vječno suglasje života sa samim sobom, postojanost svega što živim prolazi samo zato što se kreće. 

Krajolici su ponavljanja. Na jednom običnom putovanju vlakom podijeljen sam beskorisno i tjeskobno između nepažnje prema krajoliku i nepažnje prema knjizi, koja bi me zabavila da sam netko drugi. Osjećam laganu mučninu od života, a kretanje ju pojačava. 

Nije mi zlo jedino od nepostojećih krajolika, od knjiga što ih nikada neću pročitati. Život je za mene drijemanju što ne dopire do mozga. A njega održavam na slobodi da bih u njemu mogao tugovati. 

Ah, putujte, vi koji ne postojite! Tko tomu pridaje važnost, život mu je, poput rijeke, protjecanje. No za one koji misle i osjećaju, za one osviještene, ta strašna histerija vlakova, automobila, brodova, ne dopušta im ni da spavaju ni da se probude. 

S bilo kojeg puta, pa i kraćeg, vraćam se kao iz sna, s mnoštvom snova - omamljen zbrkom, sljepljenih senzacija, opijen onime što sam vidio. 

Nedostaje mi duševni mir za počinak. Za kretanje, nedostaje mi štogod između duše i tijela; u meni se poništava, ne kretanje, nego želja za njim. 

Često poželim prijeći rijeku, tih desetak minuta od Terreira do Paço do Cacilhasa. I gotovo uvijek osjetim neku vrst bojazni pred tolikim svijetom, pred samim sobom i pred svojom nakanom. Ponekad bih se uputio, uvijek zgrčen, uvijek koračajući kao da koračam unatrag. 

Kada je osjećaja previše, Tejo postaje neizmjeran Atlantik, a Cacilhas drugi kontinent ili čak drugo sazviježđe. 

Odricanje je oslobađanje. Ne željeti znači moći. 

Što mi može dati Kina, a što mi moja duša već nije dala? A ako mi to duša nije mogla dati, kako će mi dati Kina, kada ću svojom dušom gledati Kinu, ako ju vidim? Mogao bih poći tražiti bogatstvo na Istoku, ali ne bogatstvo duše, jer bogatstvo moje duše to sam ja, a ja jesam gdje jesam, bez Istoka ili s njim. 

Shvaćam da putuje onaj koji je nesposoban osjećati. Zato su putopisi uvijek tako siromašni kao knjige iskustava, a vrijedni jedino zbog mašte onoga tko ih piše. A ako je onaj tko ih piše maštovit, jednako nas može zadiviti iscrpnim opisom, u pravilu fotografskim, izmišljenih krajolika, kao i opisom, neizbježno manje iscrpnim, krajolika za koje pretpostavlja da ih je vidio. Svi smo kratkovidni, osim prema unutra. Samo san vidi pogledom. 

U biti, u našem zemaljskom iskustvu postoje samo dvije stvari: univerzalno i pojedinačno. Opisivati univerzalno znači opisivati ono što je zajedničko svakoj ljudskoj duši i čitavom ljudskom iskustvu - prostrano nebo, s danom i noći koji se zbivanju s njim i u njemu; protjecanje rijeka - sve imaju sestrinsku i svježu vodu; tu su i mora, naborani lanci planina što čuvaju veličanstvenost visina u tajni dubina; polja, godišnja doba, kuće, lica, pokreti; odjeća i osmijesi; ljubav i ratovi; bogovi, konačni i beskonačni; Noć bez oblika, majka ishodišta svijeta; Kob, intelektualno čudovište koje je sve... Opisujući ovo ili bilo koju drugu univerzalnu stvar poput ovih, progovaram iz duše primitivnim i božanskim jezikom, adamskim jezikom koji svi razumiju. Ali kakvim bih razdrobljenim i babilonskim jezikom govorio da opisujem Uspinjaču sv. Juste, Katedralu u Reimsu, hlačice Zuava, način na koji se portugalski izgovara u pokrajini Tras-os-Montes? To su površinske slučajnosti; mogu se osjetiti hodanjem, ali ne osjećanjem. Ono što je na Uspinjači sv. Juste univerzalno, to je mehanika koja olakšava postojanje svijeta. Ono što je kod Katedrale u Reimsu istinsko nije Katedrala ni Reims, nego religijska uzvišenost zdanja posvećenih upoznavanju dubine ljudske duše. Ono što je na hlačicama Zuava vječno, to je obojena fikcija odore, ljudski jezik što stvara društvenu jednostavnost koja je, na svoj način, jedna nova golotinja. Ono što je u lokalnim izgovorima univerzalno, to je domaći prizvuk u glasovima ljudi koji žive spontano, raznolikost ljudi zajedno, šaroliki slijed načina, razlike među narodima, i golema raznovrsnost nacija. 

Vječni smo prolaznici pored nas samih, nema drugog krajolika do krajolika nas samih. Ne posjedujemo ništa jer ni sebe ne posjedujemo. Nemamo ništa jer nismo ništa. Koje ruke da ispružim prema kojem svijetu? Svijet nije moj, svijet sam ja. 

Fernando Pessoa 

(Bernardo Soares), 

Knjiga nemira, 

Konzor, Zagreb, 2001 

 prevod s portugalskog: Tatjana Torbuk

Agon broj 19!

 

Devetnaesti broj časopisa Agon u rubrici prevedena poezija čitaocima predstavlja poeziju jevrejsko-nemačke pesnikinje Neli Zaks, dobitnice Nobelove nagrade za književnost 1966. godine. Nakon reprezentativnog izbora iz njenog pesničkog opusa, sledi esej prevodioca Marka Stojkića koji se bavi poezijom ove pesnikinje.

Rubrika poezija donosi cikluse pesama Marine Adamović, Bojana Markovića i Ljiljane Tadić.

U rubrici o poeziji objavljen je temat posvećen američkom pesniku Edvardu Estlinu Kamingzu. Temat je priredila Ivana Maksić, koja je autorka teksta o prisustvu ženskog pisma u poeziji ovog pesnika. Nakon ovog teksta objavljujemo kratak autopoetički predgovor E.E. Kamingza koji je pesnik napisao za knjigu pesama is 5 (1926), u prevodu Aleksandra Obradovića, i izbor pesama, u prevodu Ivane Maksić. Temat se završava kratkom simulacijom intervjua, gde je Kamingz i postavljao pitanja i odgovarao, i biografijom ovog avangardnog autora. Uredništvo se ovom prilikom zahvaljuje priređivačici temata, Ivani Maksić.

Uživajte u čitanju!

Vladimir Stojnić

 http://www.agoncasopis.com/