Da, sa ovog mesta
video sam tebe
na trgu.
Belu tkaninu
poistovećujem sa tvojim znakom.
Park od javora i platana
imam za ovaj dan i jednu ulicu
uz brdo.
U kamenoj kocki stepenika
za crne tačke kažem: magma
a sada bazalt. Boja je kojom klijam.
Zatim posumnjam i ipak
ispišem nešto ovako:
čime te ljubi san.
Za vrtlog vetra
ne određujem brzinu. Samo
posmatram.
Izašao sam
iz grada, i
u vinogradu,
(kroz anđeosko srce)
zamislio haiku.
Prešao neki (onaj)
sa šljunkom put.
U tome što se ne čita
izgubio osmeh
i pticu. Pronašao
tamarisk, zeleno.
Kada sam ubrzao činilo se:
imam ključeve od svake stvari...
Na uglačanom metalu odsjaj.
Na papiru.
u nacrtu broda,
nežno krilo. Proticao sam
skoro kroz bronzanu
česmu, pio. Uvideo:
na kraju sve se izliva u reči
a svaka voda je ista.
Petar Miloradović
Porto
Književna omladina Srbije, 2000.
Нема коментара:
Постави коментар