четвртак, 03. септембар 2009.

Lionel Ray



AUTOBIOGRAFIJA



Rođen sam u Smirni ili negde drugde ime mi je značilo „slepac“ ili „talac“

Rođen sam u Montevideu prvi put 1846. drugi put 1884.

Rođen sam na Aljasci na Long Ajlendu na Labradoru u pustinji Gobi u Solunu

Govorio sam ostjački vogulski čuvaški srpskohrvatski i sve druge jezike

Ogluveo sam

Bio sam sužanj u Engleskoj zatočen u Monsu u izgnanstvu u Briselu

na Džersiju na Gernseju deportovan u logore na Limnosu, Makronisosu, Agiosu Efstratiosu, kasnije i na ostrvo Samos

Ostao sam bez jedne ruke u ratu

Više od trideset godina sam paralizovanih nogu ležao u jednoj tamnici u Karkasonu

Bio sam osuđen na smrt pomilovan donesen nestao

Dvobojem mi je okončan život u trideset i osmoj godini

Obesio sam se o rešetku u noći između 25. i 26. januara 1855.

Ubio sam se 1930. i 1935.

Usmrtila me je giljotina 1794.

Umro sam od raka u sanatorijumu Ivri

Umro sam od zapaljenja glasnica

Umro sam od plućne kapi u logoru Dransi 5. marta 1944.

Umro sam na bojnom polju u Grčkoj u Francuskoj a posle su me streljali u Španiji

Zgazila su me kola blizu trga Konkord

Izvršili su mi trepanaciju za vreme rata, ali nisam preživeo

Umro sam, kažu, od uboda ružinim trnom

Ali umro sam definitivno u jednoj marsejskoj bolnici

od raka na desnom kolenu.


Lionel Rej (1935)


izvor: Alain Bosquet, Anthologie de la poésie contemporaine : les trente dernières années,

Le Cherche-Midi, Paris, 1994.


prevod sa francuskog: Bojan Savić Ostojić

Нема коментара: