Je nommerai désert ce château que tu fus,
Nuit cette voix, absence ton visage,
Et quand tu tomberas dans la terre stérile
Je nommerai néant l’éclair qui t’a porté.
Mais éternellement par tes sombres chemins.
Je détruis ton désir, ta forme, ta mémoire,
Je suis ton ennemi qui n’aura de pitié.
Je te nommerai guerre et je prendrai
Sur toi les libertés de la guerre et j’aurai
Dans mes mains ton visage obscur et traversé,
Dans mon coeur ce pays qu'illumine l'orage.
ISTINSKO IME
Zamak koji si bila prekrstiću u pustinju
Ovaj glas u noć, a tvoje lice u odsustvo,
A kad budeš pala u neplodnu zemlju,
Munju koja te je donela nazvaću ništavilom.
Smrt je zemlja koju si volela. Ja dolazim,
ali uvek tvojim putevima mračnim.
Razaram ti žudnju, sećanje i oblik,
Neprijatelj sam ti i neću imati milosti.
Nazvaću te ratom i nad tobom ću
Imati sva prava koja mi rat daje;
U naručju ću stezati tvoje mračno, probodeno lice.
A u srcu ovu zemlju, olujom obasjanu.
prevod: Bojan Savić Ostojić
Treba reći nešto o odgovarajućoj francuskoj reči traversé. Ona je uglavnom praćena dopunom (primer: le ciel traversé des nuages: nebo prekriveno oblacima). Međutim, usamljena odgovara našem probosti, prostreliti (u fr. uobičajenije percer, traspercer) - što sam ja u prvom nacrtu prevoda prevideo. Ali ne samo to: dopustio sam sebi da ga dopišem slikom za koju sam pretpostavljao da je adekvatna. No, ona nije bila izrečena. A na prevodiocu nije da nagađa šta se krije u oćutanom produžetku.
(Može on da nagađa, ali ne naglas:)
Нема коментара:
Постави коментар