KOPANJE
Između mog prsta i palca
Zdepasto pero leži; lagodno kao pištolj.
Pod mojim prozorom čist, oštar zvuk,
To ašov u peskušu tone:
Moj otac rilja. Gledam dole.
Dok mu se zategnuta zadnjica međ cvetnim lejama
Nisko naginje, pa se dvadeset godina unazad opet javi
Saginjući se ritmično preko brazdi za krompir
Gde je riljao.
Gruba čizma ugneždena na uhu ašova, držalja
Uz unutrašnju stranu kolena čvrsto dignuta.
Iščupao bi stabljiku, sjajnu oštricu zario duboko,
Pa rasuo mlade krompire, a mi ih skupljali
I voleli njihovu hladnu tvrdoću u rukama.
Stari je, bogami, umeo da radi ašovom.
Baš kao i njegov stari.
Moj deda je vadio više treseta dnevno
No bilo ko na Tonerovom blatu.
Jednom mu donesoh bocu mleka
Labavo zapušenu papirom. On je diže,
Otpi, pa odmah navali
Da reže i slaže vešto; naslaga busenja beše mu
Do iznad ramena, a sve je dublje zalazio
Za dobrim tresetom. Kopajući.
Svež zadah raskopanog krompirišta, muljanje i šljapkanje
Gnjecavog treseta, kratko zasecanje oštrice
U živo korenje, sve mi se to u glavi razbudi.
Ali ja nemam ašov da takve ljude sledim.
Između mog prsta i palca
Zdepasto pero leži.
Kopaću njime.
Šejmas Hini (1939-2013)
sa engleskog preveo Srba Mitrović
iz knjige Prirodnjakova smrt (Death of a Naturalist, 1966).
