Čezare Paveze: RADITI JE ZAMORNO (preveo Dejan Ilić, Povelja, 2021)

 

Konačno se na srpskom pojavilo integralno izdanje krucijalne pesničke knjige Čezarea Pavezea, Raditi je zamorno (Lavorare stanca), zaslugom Dejana Ilića. Verzija je identična Einaudijevom izdanju iz 1943. gde su, uz originalno izdanje iz 1936, osim pesama koje je fašistička cenzura zabranila, pridodata i dva pesnikova eseja, "Umeće pesnika" (1934) i "Povodom nekih još nenapisanih pesama" (1940).

Na srpskom je dosad Pavezeovo pesničko delo bilo prisutno u dvema zbirkama objavljenim u biblioteci Reč i misao: Doći će smrt i imaće tvoje oči (prevod i izbor Milana Komnenića iz 1977. gde su uključene i posthumne pesme) i Dve cigarete (prevod Dejana Ilića, 1998, gde je uključen nepreveden ostatak iz Lavorare stanca).

 

JUTARNJA ZVEZDA

(Lo stedazzu)

Usamljeni čovek ustaje dok je još mračno

i zvezde trepere. Topli dah penje se 

s obale, gde je postelja mora, i ublažava

disanje. Ovo je čas kada se ništa 

ne može desiti. Čak i lula među zubima 

visi ugašena. Noćno je tiho zapljuskivanje. 

Usamljeni čovek upalio je lomaču od granja 

i gleda je kako rumeni zemlju. I more će 

uskoro biti kao lomača, usplamtelo.

Ništa nije gorče od svitanja dana 

u kome se ništa neće desiti. Ništa gorče 

od uzaludnosti. Umorna, visi na nebu 

zelenkasta zvezda, iznenađena svitanjem. 

Vidi more, još uvek mračno, i mrlju vatre 

na kojoj se čovek, da bi radio nešto, greje; 

vidi, i pada od sna među tamne planine 

gde je postelja snega. Okrutna je sporost 

vremena za onog ko ne očekuje ništa.

Vredi li da se sunce digne iz mora 

i dugi dan započne? Sutra će se vratiti 

mlako svitanje s bledim svetlom 

i biće kao juče i ništa se neće desiti. 

Usamljeni čovek hteo bi samo da spava. 

Kad se poslednja zvezda ugasi na nebu, 

čovek polako puni lulu i pali je.

Čezare Paveze (1908-1950)

Raditi je zamorno, Povelja, Kraljevo, 2021.

prev. Dejan Ilić

Suzan Atefat Pekam (iz antologije Savremene iranske pesnikinje)

Nedavno je banjalučka kuća Imprimatur objavila antologiju Savremene iranske pesnikinje. Knjigu je priredila (i sa persijskog i engleskog prevela) Jelena Mandić, a propraćena je pogovorom Nikole Đokovića. U antologiji je zastupljeno dvadeset autorki.

Suzan Atefat Pekam

URME

Nakon tri dana umotali su 
njegovo okupano telo u muslin
nije se čulo prigušeno zveketanje
dasaka, već samo mreškanje
bele tkanine. Sedela sam sa ostalim
ženama, virila sam iza
drvene izrezbarene ograde
u ćošku. One su se njihale
poput vrana ispod svelucave
kupole džamije, prekrivene
svojim čadorima koji su se
usled njihovog naricanja pomerali
napred-nazad, napred-nazad.
Crne glave su im se klatile stvarajući
ispresecane senke na ogradi, uz urlike
i ječanje muškaraca u prizemlju
dok su se snažno udarali
pesnicama u grudi, u ritmu
molitve za mrtve.
Jedna žena je stajala i držala poslužavnik,
zubima je stiskala
obod čadora, bio je toliko priljubljen
uz lice da joj se urezao u obraze. Nudila nam je voće
sa srebrnog poslužavnika dok je molitva
postajala sve glasnija, prateći
kretanje tela. Žena je
prolazila između sedišta
i nudila smežurane urme
slatkastog mirisa,
išla je od žene do žene.
Posmrtno platno bilo je položeno
negde u zemlju, izobličeno lice se
ukočilo ispod betonske nadstrešnice,
noge su bile okrenute u pravcu Meke.
Spustila je poslužavnik.
Uzela sam jednu urmu i voda mi je
krenula na usta pri pomisli na njenu slatkoću.

Susan Atefat Peckham
(1970-2004)
prevela sa engleskog: Jelena Mandić

Dates (English version) 
Na linku je još jedna pesma na engleskom, Ameh Joon Aunt Dear

Bogomil Đuzel

 

Sigurno - nismo više samo potrošači, koji će potrošiti 
realnost, svet i ideju što pre, potom ništa, 
harčeći se badava kao da nas ove reči ne habaju dovoljno, 
dovoljno podmuklo. Isuviše brzo oslobađanje od njih 
zasigurno nam neće spustiti granu do ploda. Ali 
odvojene od nas u pravo vreme i na pravo mesto, 
one nam nalažu da ih sledimo kao što sudba nas sledi 
a mi da idemo dalje čak protiv nje. Na ovom mestu 
srce iznutra grebe kamen 
sada uzidan u palate, kao što 
svetlina unutra grebe mermer, doveka 
iako ga ne vreba umorni putnik u hladovini 
osojna zmija. Na ovom mestu, na ovom mestu 
dajete mi, izgleda, sve, suđaje moje, 
ono što ste mi drugde oduzele 
i ja, za sada, u tome vidim samo najveću opasnost. 
Srce navaljeno na kamen prestaje da kuca, 
a kamen pod njim već se rasprskava.

BOGOMIL ĐUZEL (1939-2021)

iz zbirke Mironosnice (1965)

sa makedonskog preveo Milutin Petrović
(Песни/ Pesme, Naši vidici, 1981.)

Alen Rob-Grije - DŽIN (Nojzac, Novi Sad, 2021)

Novosadska kuća Nojzac nedavno je, u svojoj ediciji Џ, objavila roman Alena Rob-Grijea Džin, u prevodu Bojana Savića Ostojića.

Stupanj verovatnoće događaja u ovoj je pripovesti gotovo uvek preslab u odnosu na zakone tradicionalnog realizma. Zbog toga autorovu navodnu prosvetnu namenu možemo bez zazora da protumačimo kao običan alibi. Iza alibija se sigurno krije nešto drugo. Ali šta?

iz autorovog uvoda

Šta pisac i pedagog mogu da napišu kada se udruže podjednakim snagama? Pa naravno, udžbenik. I zaista, prva verzija romana Djinn objavljena je u Americi kao priručnik za učenje francuskog. U koncepciji ove knjige šef i ideolog Novog Romana možda se jedini put približio strategijama tipičnim za OuLiPo. Na formalnom nivou, u svakom poglavlju romana, čiji se ritam povinuje obrascu usvajanja jezika, postepeno se uvode nova gramatička pravila. Ali na dubljem nivou, kada ga razmotrimo u okviru autorove bibliografije, Djinn je samo novo polje za primenu već oprobanih Rob-Grijeovih strategija i opsesivnih motiva. Za ovog pisca svakako važi: što čitkije, to subverzivnije.

Rob-Grije nikad nije bio "pisac koji želi da piše romane" već autor koji se bavi zakonima naracije, koji roman pre svega vidi kao konstrukciju. Za njega se rad pisca svodio na podrivanje, odnosno naglašavanje artificijelnosti te konstrukcije. Upravo u strategiji montiranja i demontiranja onoga što slovi za romaneskno leži Rob-Grijeova suštinska originalnost, zbog čega će on uvek ostati reper za promišljanje romana i podstrek za inovaciju u ovom žanru.

Bojan Savić Ostojić

Koristeći subjekte kojima je zajednička preterana transparentnost njihove ljudskosti, Rob-Grije zapravo iznova ispisuje jednog drugačijeg Stranca. On se od Kamijevog razlikuje u tome što više nije čovek ono suštinski neprobojno i nedokučivo, već spoljnji svet. I što je svet neprozirniji i otuđeniji, to se Rob-Grije više interesuje za njega.

Žilijen Grak

Alain Robbe-Grillet, Djinn, originalno objavljeno u editions de Minuit, 1981.

Sajt izdavača: https://www.neusatz.rs/books

Emanuel Bov - ARMAN (Službeni glasnik, 2021)

Upravo je objavljen Arman, roman Emanuela Bova, u prevodu Bojana Savića Ostojića. 

Po originalnoj mešavini emotivnosti i nonšalancije, Bovov Arman nam se predstavlja kao dvojnik Viktora Batona iz romana Moji prijatelji. Čini se, međutim, da je za razliku od ovoga uspeo u životu: ima stalno boravište, živi sa bogatom ženom, ništa mu ne fali. Kada jednog zimskog dana slučajno sretne Lisjena, prijatelja iz siromašnih dana, neće odoleti da mu pokaže koliko je imućan i drugačiji. Usput će sebe samog videti u novom svetlu i uvideti da ne samo da se uopšte nije promenio već da, naprotiv, možda uopšte ne želi sve što je stekao. Originalno objavljen 1927. Arman je vrhunac pointilističke veštine Emanuela Bova. Ovo je prvi prevod knjige na srpski jezik.

foto: Roger-Viollet/Albert Harlingue

„Volim da se nađem na uzvisini s koje puca pogled na otvoreni prostor. Ponekad imam potrebu da vidim onoliko daleko koliko mi oči dozvoljavaju, da vidim dokle se prostire vazduh koji dišem. Moji problemi se tada umanje. Postepeno se utope u muke svih onih koji me okružuju. Više nisam jedini koji pati. Godi mi pomisao da u nekoj od ovih kuća koje se prostiru unedogled živi neko ko možda liči na mene. Svet mi se tada čini bliži, njegove radosti i boli dublje i neprekidnije.“

„Više od bilo koga drugog, Emanuel Bov ima osećaj za dirljivi detalj." (Samjuel Beket)

„Emanuel Bov je jedan od retkih pisaca u kome ne vidim ni pozu ni zadnje misli. Njemu je uspelo da u pisanju sačuva vedru neveštost a da ne izazove sažaljenje, već onu višeslojnu misaonu ganutost kakvu možemo da očekujemo samo od velikih pisaca. Eto šta je za mene Bov: krišom veliki pisac." (Bojan Savić Ostojić)

Pročitajte više o autoru i o knjizi Moji prijatelji

Naručite knjigu kod izdavača

Klaus Henzel

Novosadski Nojzac nedavno je objavio kapitalnu hrestomatiju tekstova posvećenih Dunavu, koja nosi jednostavan naslov Reka (priredile Edit Kiralj i Olivija Spiridon). Pored tekstova Kanetija, Nadaša, Doderera, Šalgo, Okopenka, Albaharija, Tišme (i Aleksandra i Slobodana) i još stotinak autora ne samo germanofonog izraza, u Reci se našla i ova pesma Klausa Henzela, nemačkog pesnika rodom iz Rumunije, posvećena gradu Sulina, na dunavskoj delti.

saobraćaj

ribarska krčma: straćara od talasastog metala, pod od blata, drvene klupe, drveni stolovi, jeftina rakija. žene ovde kupuju pivo u kantama za vodu. muškarci nalakćeni na stolove. ispijaju treću rakiju iz čaše za vodu. kod svake četvrte prolazi gradski autobus. jedini događaj koji podiže prašinu. ponos sulinaca. samopotvrđivanje njihove sujete. opomena ili karikatura? kolebljivi korak napred. onda još jedan. kad se smrači, krčma se zatvara, a autobus poslednji put vozi kroz groblje. onda rumunski, turski, ruski, jevrejski, engleski, grčki, jermenski i drugi mrtvi imaju svoj mir. i sulina: grad s kvotom saobraćajnih nesreća nula.

Klaus Hensel
iz ciklusa Sulina - notizen aus einem kleinen terminkalender

prevela Nikolina Zobenica

Sulina početkom XX veka (Reddit)

Razgovor sa Barbi Marković i Mašom Dabić o romanu Ništa nije ničije - 25. maj 2021.

Dvadeset petog maja, u organizaciji austrijskog Literaturhausa i Tradukija, održan je (zoom) razgovor o romanu Bojana Savića Ostojića, Ništa nije ničije. Pored autora, u njemu su učestvovale Barbi Marković i Maša Dabić. (Pozdravnu reč uputila je Nađa Gresing.) 

Maša je u isto vreme dobila prevodilačku rezidenciju u Beogradu (Krokodil, u okviru programa Translation in motion) gde će upravo raditi na prevodu ove knjige. 

O buvljačkim artefaktima čiju vrednost prepoznaje samo neko ko je odrastao u (bivšoj) Jugoslaviji, o novokovanici robna osetljivost, ali i o problemima koje predstavlja prevođenje ovakvog teksta, poslušajte na priloženom linku. (Razgovor je vođen na nemačkom i srpskom, sa konsekutivnim prevodom.)

https://www.youtube.com/watch?v=Ni1rDm1Lm94&t=1685s