U izdanju izdavačke kuće Metella-Xenia objavljena je knjiga pesama
Antologija Spun Rivera, Egara Lija Mastersa. Knjiga sadrži prevod svih pesama iz integralnog američkog izdanja knjige iz 1916. godine.
Jurodivi blog objavljuje tri pesme iz knjige i odlomak iz predgovora.
Noćni čuvar Endi
U španskom plaštu,
starom šeširu širokog oboda,
i kaljačama od filca,
sa Tikom, mojim vernim psom,
i čvornovatim štapom od hikorija,
šunjao sam se sa fenjerom
od vrata do vrata na trgu,
dok su ponoćne zvezde kružile,
a zvono na tornju romorilo
od udara vetra;
i umorni koraci doktora Hila
zvučali su kao da neko hoda u snu,
a petao je pevao u daljini.
A sada neko drugi nadgleda Spun River
kao što su i drugi pre mene.
Sada ležimo ovde, i doktor Hil i ja,
tu gde niko ne provaljuje, niti krade,
i gde nikome ne treba čuvar.
Neli Klark
Bilo mi je samo osam godina;
pre nego što sam odrasla i shvatila šta to znači,
nisam imala reči za to, samo
sam bila uplašena i rekla majci;
a otac je uzeo pištolj
i ubio bi Čarlija da nije bilo njegove majke.
Pa ipak, ta priča se prikačila za mene.
Ali čovek koji me je oženio, udovac od tridesetpet,
bio je novi u gradu i nikad nije čuo priču,
sve dok nisu prošle dve godine od našeg venčanja.
Onda se osećao prevarenim,
a i selo se složilo da nisam u stvari devica.
I tako me je napustio, a ja sam umrla
naredne zime.
Gđa. Kesler
Gospodin Kesler je, znate, bio u vojsci,
i izvukao je šest dolara mesečno kao penziju,
stajao je na ćošku, raspravljajući o politici,
ili sedeo kod kuće čitajući Grantove
6memoare.
A ja sam izdržavala porodicu tako što sam prala,
i otkrivala tajne o ljudima na osnovu njihovih
zavesa, prekrivača, košulja i suknji.
Jer nove stvari vremenom ostare,
i onda se zamene boljima ili se uopšte ne menjaju:
ljudi ili napreduju ili nazaduju.
Kirije i zakrpe vremenom se povećavaju,
i nema tog konca, niti igle koja će srediti propadanje,
a postoje mrlje jače od sapuna,
i postoje boje koje se javljaju uprkos svemu,
one koje vas krive za propast haljine.
Maramice i miljei imaju svoje tajne –
život i pralja znaju sve o tome.
I ja, koja sam išla na sve sahrane
u Spun Riveru, kunem se da nikada nisam
videla mrtvo lice, a da nisam pomislila da izgleda
baš kao nešto oprano i opeglano.
Edgar li Masters (Edgar Lee Masters, 1868-1950)
sa engleskog preveo Vladimir Stojnić
odlomak iz predgovora:
Antologija Spun Rivera je stihovana
hronika jedne
varošice u Ilinoisu, na američkom Srednjem zapadu, vremenski okvirno
smeštena na prelasku iz devetnaestog u dvadeseti vek. Mnogo je
distinktivnih stvari koje ovu hroniku odvajaju od uobičajene. Najpre:
nju ne saopštava jedan glas, objektivni hroničar koji redom beleži
događaje što sačinjavaju istoriju jednog mesta. Naprotiv, hronika je
decentralizovana do krajnjih granica, mnoštvo je glasova koji nam se
obraćaju, a oni pripadaju samim učesnicima, onima koji su je i stvarali
i čija je refleksija neposredna i subjektivno obeležena. Istorija
jednog mesta tako postaje naličje istorije kakvu poznajemo kao
disciplinu: to više nije celovita priča, narativ ispričan sa nezavisne
pozicije, već niz fragmenata koji se prepliću, sudaraju i razilaze u
pokušaju da ispričaju detalje iz sopstvenih života. Druga, možda još
bitnija činjenica koja narušava koncept hronike je ta što ovi glasovi
ne pripadaju živima. Izmeštanje lirskih subjekata u onostrani, zagrobni
svet, i to u trenutku dok nam se obraćaju, omogućava im da progovore
na nepatvoren način, koji više nije uslovljen ovozemaljskim interesima,
strahovima, koristima i inhibicijama.
Vladimir Stojnić
