Rolf Dieter Brinkmann

Blago za 20 dinara na Kaleniću. Izbor iz Brinkmana u prevodu Zlatka Krasnog.
Dvadeset je u stvari uvećana cena, jer sam dan ranije prodavcu rekao da me zanima poezija pa mi je doneo stotinu knjiga.
Inače, ako ste obični kupac u prolazu, možete ih nabaviti za 10 dinara. Povlašćena cena za nezainteresovanost.

ETO TAKO NEKAKO

Ne znaju ljudi 

šta je sprovod, ljudi žure. 

Nađi nekolicinu ljudi 

i dok se smrzavaju postavi ih 

oko vatre od gomile stare 

hartije. Ljudi udaraju dlanom 

o dlan, ljudi misle 

na nešto drugo a ne na vatru

: možda misle na 

Molim, zaključati vrata kuće 

posle 22 sata, možda na nešto 

mleveno, misle na... 

No onda zgrabe onu starudiju 

koja je nekad bila 

telo, slože je u hodnik 

zgrade, u ćošku jedan 

drži ispred toga crnu maramu, 

za slučaj da neko u tom tren-

utku uđe u kuću gde stoje 

bicikli i onda odu. 

COMIC N°2

Iza zidova 

Gotam sitija 

drka se 

sve u šesnaest. 

Svako za sebe, 

a Betmen 

i Robin za sve nas.

Borba, međutim, 

još nije 

odlučena. 

Pojavljuje se 

Džoker 

s novom tehnikom 

pušenja. 

Nju zadaje 

Betmenu 

kao trodimenzionalnu 

zagonetku. 

A gore iznad 

Gotam sitija 

pojavljuje se 

jedna džinovska 

stvar umesto 

uobičajenog 

Bet-simbola. 

Betmen već hoće 

da se preda 

i da se 

povuče 

među svoja 

četiri zida 

da kao Brus 

Vejn izdrka 

pred televizorom 

ali 

pritom 

zaboravlja na Robina 

koji u poslednjem 

trenutku kaže 

ne, Betmene, 

ne skidaj svoje 

Bet-pantalone 

ševiću 

kroz B

Bet-tkaninu 

i nećeš 

osetiti ništa drugo 

osim supe koja ti 

ulazi 

otpozadi. 

Posle toga 

čovek 

ne mora 

da večera. 

Igra je

na kraju 

ipak dobijena. 

OBLACI 

"Nekoliko oblaka više ili manje, tamo gore, 

svejedno mi je... ne mogu pogledom da 

obuhvatim celu sliku". 

Ovo plavetnilo je danas fantastično. 

Upravo u tom trenutku ulazim u sobu. Ona je 

nepospremljena. Na podu leže 

jučerašnje novine, 

nepročitane. Da li da ih pročitam do kraja?

Nešto beskorisno me nagovara da to ne uradim. 

Nekoliko reči... nekoliko 

koje mi se dopadaju. 

Volim to, kao i papirnu maramicu 

koja je svu noć ležala tamo ispred 

kreveta. 

Kada budem dovoljno "visoko", 

te će stvari biti jasnije. 

Mek komad hartije, 

papirna maramica 

u kojoj si ti.

Podižem je s poda i njom brišem nos. 

To je lep kontrast plavetnilu 

između oblaka što su odmah tu napolju 

iznad tvoje glave. Podižeš pogled: vidiš "oblake". 

To su isti oni koji se nalaze u reči oblaci 

na ovom listu papira, u mojoj sobi, 

u meni, 

plavi. 

Rolf Diter Brinkman, Pesme 

Oktoih, Titograd, 1991.