уторак, 18. мај 2010.

Miloš Petković

***

Olovkom možeš
pisati
ubosti
usmeriti pogled
ćutati.

Razmisli.

Podne je svakog dana
neizrecivo isto.

Razmisli,
o nadolazećem.


***

Razigran je jezik svakodnevnice:

Pisati, o malim stvarima,
obasjan oktobarskim suncem.

I moja kost, moja koža,
preplanulih reči krljušt.

Razigran,
ako odem, znaće svi,
ako ostanem, niko saznati neće.

Zubi su moreplovci, graničari
svakog sveta,
ožiljci nasukani.


***

Ako ikada progovoriš,
saznaću.

Učim te jeziku,
da bi umakao
i stvorio novi Red
koji će putnici namernici
zaobilaziti kao napuštenu crkvu.

Vir umiruje površinu vode.

Kada pročitaš Lakonski dnevnik
uvidećeš da pesme niko ne briše,
već ih vetar precrtava,
s vremena na vreme.


Miloš Petković (1972)
iz knjige Bez velikih reči, NB Stefan Prvovenčani, Kraljevo, 2007.

Нема коментара: