понедељак, 1. фебруар 2010.

Brian Patten

ODA NEBESKOJ MUZICI

(ILI: TO DEVOJKA PEVA U KUPATILU)


Nije to nebeska muzika, to devojka peva u kupatilu.

To možeš da kažeš. Mada je zima,

kraj njenog prozora drveće je olistalo,

cveće svih vrsta buja između podnica.

Mislim – kakav to prljav trik sa mnom izvodi;

sasecam cvetove makazama i vičem:

„Ja želim bona fide jedino nebesku muziku!“

Pošto je to čula, ona prestaje da peva.


Pa izašav iz kupatila, kuca na moja vrata:

„Da li ti moje pevanje smeta?“ Osmehuje se ulazeći:

„Reče li da je razuzdano ili bludno?

I izvini, peškir mi evo klizi.“

Toplo plavo stvorenje kojem

u grudi tresnuh vratima, vičući:

„Ja želim bona fide jedino nebesku muziku!“


Mnogo kasnije u životu dobih svoj slušni aparat.

Šta to učinih od svoga tela ne vodeći računa o njemu,

cepajući stvari u toliko puno delića, moje ruke ne mogu

da poprave više ništa. Te zvezde, ti pederi, ostaše u tišini.

Dole u kupatilu njena kćer sada peva.

Okrećem slušni aparat na najjači prijem,

pa se naginjem skoro do samog poda, nadajući se

da se bar jedan cvet pomoli.


Brajan Paten (1946)
iz Antologije engleske poezije, Svetovi, Novi Sad, 1992
prevod: Srba Mitrović

prilog pripremio: Petar Matović

Нема коментара: