понедељак, 18. јануар 2010.

Нина Живанчевић



Четвртак, девети јун осамдесет треће

Позадина дна у јаванском црвенилу
на дну изолованог духа;
човек испред мене отвара се као пенкало.
"Колико кошта ова књига?" пита,
колико ја коштам? И позадина духа у
непроходним улицама шета; колико
година имате да потрошите?
За један сусрет. Потрошен између две размене
времена и ситнине у облику петопараца.
Прамајка сам фонтане на којој два препродавца
лажног рубља и масака седе и лежерно жваћу ово послеподне,
лимени оркестар свира: Тратаратата
луда жена што продаје виршле пева: АЈЕИОУ
Не преостаје ниједна реч из моје огрлице, а у
постави радног капута зашивено позориште
као продужетак једног изолованог духа.


Мој живот у Холивуду

Љубав ми је млада и лепа и презиме му се завршава на МАН.
Свакога јутра он проводи по четири сата пред огледалом. Свакога
јутра он се осмехује себи и свету е да би се одбранио од сопствене судбине.
Ја се чешљам. Носим тесне панталоне, бријем их на ногама.
Кажем му: Зуби су ти жути, никада нећеш добити ту улогу!
Он купује соду бикарбону и трља њоме вилицу сваки дан. Стрпљив
је; чека на улогу и ту и тамо подиже телефонску слушалицу.
Џим Морисон написао је за њега песму: Она је тако витка и
висока, она је дама што за милост не зна... Морисон умире и
оставља му своју девојку Росану која има педесет година и која
треба да га унапреди у напирлитаном сну Твенти Сенчери Фокса.
Ја имам двадесет и шест година и посматрам мале патке
како пливају у језеру Резеда парка. Оне су лепо васпитане,
беле и потпуно незабринуте за властиту будућност. Патке никада
не возе лимузине, никада не гледају телевизију и страшно су
озбиљне. Оне у потпуности избегавају продуценте. Никада не
носе кожу и ланце, не носе чак ни тесне панталоне - оне су
срећне док се тако брчкају и клизе кроз воду налик Џонију Вајсмилеру,
или пак клизе по површини као Соња Хени. Паткице су рођене
у знаку њиховог даљег рођака Паје Патка који је потуцао Ме
Вест и изградио Холивуд пре неколико столећа.
Љубав ми је лепа и млада и презиме му се завршава на МАН.


Сумњиве стварности

Не подлежу никаквом разматрању - -
очисти нокте, убаци ум и корпу за отпатке или
га продај, купи га, продај, купи, а на столу
остају делићи нечега што си био ти, а ја
морам да носим терет нашег пријатељства, јер
ја продајем поморанџе, а ти добијаш њихов идеални
облик као рођендански поклон; написала сам песму која
не представља твој разлог за плакање, плакао си због мене
јер сам написала једном нешто лоше што је представљало
једини разлог нашем пријатељству у коме се нису
постављала питања већ стварности, а онда си постао
звезда и ја нисам могла да те снабдем небом јер
сам сопствени творац своје песме. Тешки ветрови дувају
и разносе прашину земљом која није звезда већ равна плоча
коју подржавају четири слона. Коперник није био у праву јер
нема ничега округлог у овој соби, а нуклеарне честице нас
подсећају на њихову чудну геометрију у којој
квадрат чучи у облику лопте,
а троугао је шестоугаон и посве весео данас.


НИНА ЖИВАНЧЕВИЋ (1957)
Мостови који расту, Нолит, 1985,
стр. 22, 39-40, 53.





1 коментар:

Анониман је рекао...

šteta što je morala da ode i živi van svoje zemlje. ovde je nisu voleli.mislim da je to najveći greh ove zemlje.ne postoje uslovi da se pisci održe u ovoj baruštini koja jede sve što iz nje iznikne!