Bojan Savić Ostojić: Stereorama

Nedavno je u ediciji Najbolja, u izdanju Udruženja književnika i književnih prevodilaca Pančeva, objavljena knjiga pesama Bojana Savića Ostojića, Stereorama. Jurodivi blog donosi čitaocima jednu pesmu-scenu iz ovog specifičnog "poetskog scenarijuma" u 33 epizode.

izvan ovih zidova oslikanih na betonu nema ničega, 

         nikoga, osim zadnjih kamera;

kadrirani prozori, nedvokrilni, zamagljeni vitražima, 

        nedvojbeno odaju samo odraz, odbojan.

rukohvat, i kad može da se dohvati, samo je reljefna, 

        stilizovana arabeska na muralu,

izrezbarena ne da izlaz pruži, nego da ga dočara, 

u odsustvu prostora izvan zidova koji mami na 

        domišljanje.

svakoj praznini mora se dodeliti oblik, možda s 

       početka proizvoljan;

ali nepromenljiv, u betonu:

kad se prizemi nezamislivo, prozori pod nadzorom 

        mogu i otvoreni da ostanu: ko bi uopšte pohrlio 

        kroz njih?

(ko bi uopšte zatvarao oči da ga zamisli?)

čemu i da hrli: kad su svodovi oslikani onim što je 

        nedostupno, i okom jedva dokučivo,

za korak predaleko, a kamoli za odlazak, premošćenje, 

        izgradnju nadvožnjaka, obilaznice;

izvan montiranih svodova, 

pod reflektorima, 

iza kupole

      nema pozadine, nema ničega.

da barem ima nekoga.

Bojan Savić Ostojić (1983)

iz knjige Stereorama (UKKPP, Pančevo, 2013)