недеља, 04. јул 2010.

Judita Šalgo


ODREDITI, KONSTRUISATI

polaznu tačku delanja
prvu tačku programa
tačku gledišta sabesednika
dodirnu tačku dva stava
središnju tačku svog učenja
mrtvu tačku sa koje nema kud

____liniju razvoja
____liniju uspona
____borbenu liniju
____presek situacije
____ugao posmatranja
____mrtav ugao
____bračni trougao

____krivulju uspeha
____talase nasilja
____visoke krugove
____obaveštene krugove
____začarani krug
____kolo sreće
____točak istorije

____polje rada
____površinu svesti
____interesnu sferu
____klupko sudbine


ODGOVORITI

Ko je ADAM? Kako postići BLAŽENSTVO? Gde je cvetalo CVINGLIJANSTVO? Ko je usnio ČOVEKA S GLINENOM NOGOM? Šta je DVOSTRUKA ISTINA? Kako je zgrešila EVA? Zašto su prognani FLAGELANTI? Šta kazuje GLAS VAPIJUĆEG U PUSTINJI? Kako naći IZGUBLJENU OVCU? Ko je rekao: JA SAM SVETLOST SVETA? Ko će biti izbrisan iz KNJIGE ŽIVOTA? Zašto LICEMERJE nije smrtni greh? Šta je merilo LJUBAVI? Ko se najeo MANE u pustinji? Ko je NEPOGREŠIV? Kako lečiti OPSEDNUTE? Ko hrani PTICE NEBESKE? Šta je RASKOL? Ko reče: SVRŠENO JE? Šta čini čoveka nečistim: ŠTO ULAZI U USTA, ILI ŠTO IZ USTA IZLAZI? Šta radi TAT U NOĆI? UDARE LI TE PO DESNOM OBRAZU, šta ćeš učiniti? Kome VEROVATI? Meće li se ZAKRPA OD NOVOG SUKNA na staro odelo? Šta kaže ZLATNO PRAVILO? Čemu poučava priča o ŽENI I SEDAM MUŽEVA? Kome se prinosi ŽRTVA? ŽRTVA PALJENICA? ŽRTVA ZAHVALNICA? ŽRTVA POKAJNICA?

(iz zbirke 67 minuta naglas, 1980.)


FIGURAE VENERIS

Čovek-tačka (ili bolje: žena-tačka, jer su žena i tačka istog roda), dakle, ŽENA-TAČKA nije mala žena niti paranoična žena. To je erotski osetljiva tačka u prostoru kroz koju se kao kroz igleno uvce, iz ničega u nešto probija, povlači nit, tanani izdanak, ŽENA-DUŽ.

A ŽENA-DUŽ nije nekakva dugačka lenja žena, preterano sklona uživanjima, već kazaljka na satu, kojom se linijsko vreme otvara u površinsko; odnosno: žena-duž je rez u vremenu kroz koji, kao čitava godina iz jedne noći, izlazi ČOVEK-KRUG.

A ČOVEK-KRUG nije besmrtan, ali ni zaludan čovek koji se večito osvrće za sobom. On je rupa u Zakonu (pamćenju?) iz koje se s mukom, kao telo iz svoje senke, rađa savršeni plod bezakonja, ŽENA-LOPTA.

A ŽENA-LOPTA nije debela niti trudna žena. Ona je savršena žena: duhom predana zemaljskoj ljubavi, telom potčinjena nebeskoj mehanici; gravitaciona gracija:
____ona je jabuka koja pada na zemlju,
____ona je zemlja na koju pada jabuka,
____ona je devojka koja sedi na zemlji
________i jede jabuke

(iz zbirke Život na stolu, 1986)


Judita Šalgo (1941-1996), književnica, prevoditeljka i multimedijalna umetnica iz kruga novosadske neoavangarde. Objavila je zbirke pesama Obalom (1962), 67 minuta naglas (1980) i Život na stolu (1986), kao i roman Trag kočenja (1987) i zbirku priča Da li postoji život (1995). Postuhumno su objavljeni: roman iz zaostavštine Put u Birobidžan (1997) i knjiga eseja Jedenokratni eseji (2000). Njena izrazito avangardna poezija, nastala jednim delom kao posledica promišljanja pesničkog/ličnog, ali i ženskog/jevrejskog/mađarskog/manjinskog identiteta, anticipira savremene radikalne pesničke prakse i preispituje granice pesničkog diskursa kombinujući avangardne tehnike, plakatsku poeziju i performans. Na najbolji način angažovani, ovi poetski tekstovi nude poetiku decentriranog i nomadskog subjekta hermetičnog izraza, a razlažući tradicionalna poetska središta modeliraju poetske strukture koje se smeštaju u tačku preseka (neo)avangardne, postmoderne i écriture feminine literature.

Jedan pesnički performans Judite Šalgo možete pogledati na ovom linku:





post priredila Jelena Milinković

Нема коментара: