Đerđ Petri

KRAJ SEZONE

Iz zla klija ipak i jedna dobra stvar:
neodložno postaje ono što se odlagalo.
Kada čovek umre, ne može biti mrtviji:
završena su meruckanja, stupnjevi.
Ali može da se odluči: hoće li goreti ili trunuti.
(Pod pretpostavkom da je napravio testament.)
I dok trune (ili je kremiran)
nastavlja se jadna zemaljska rabota:
marljivo se vrtimo levo desno kao crvi.
Nisu ni poslednji ovi poslednji dani:
pakovanje, švrljanje, čekanje voza,
još jedna kafa, pivo, sendvič, konjak,
pod nogama škripi zaslepljujući, sveži šljunak;
i u gasnućoj svetlosti dana:
prašnjave muštikle, crvene klupe.


HORACIJEVSKA

Izdržavam već i bez voznog reda život u tišini,
povukao bih se besvestan među kokoši i svinje.
Krpio bih ogradu, zamenjivao ponovo slomljen crep
i radovao se ako bi nežna cvetala tikva.

Ambicija imam koliko i mrtvac u grobu
koga crvi dirkaju i koji nad svojim prolaznim
telom zamišlja večni nadgrobni spomenik.
Dosta sam živeo i video. Svoje preostalo
vreme provešću otvorenih očiju
sedeći na ulubljenom koferu
u popljuvanoj čekaonici punoj čikova.
I bez novina, duvana, pića što razgnevljuje.

U džepu imam još nekoliko krivih cigareta,
naći će se slatkog likera u bačenim flašama.
Vatru će mi dati neka skitnica. I pokriću se
svojim lošim snovima o moći, nasilju.
Sanjaću da sam policijski pas svetle dlake.

Pretvorim li se u smeli razum, zlo će me zaobići.
Samo će ukiseljeni Mlečni put da širi gangrenu
na mojim izranjavanim duhovnim stopalama.
Dok ne stignem u pristanšte Stiksa.


Đerđ Petri (György Petri, 1943 - 2000)

sa mađarskog preveo Oto Horvat

iz časopisa Povelja, broj 3/2013