среда, 29. јануар 2014.

Бранко Ве Пољански

ПУТ У БРАЗИЛИЈУ


Још вреди весели закон статике 
Страва у мраку 
Канадиан Пацифик сече Америку 
Заудара гонореја 
Алиагић мисли да су црви паметне звери. 
Београд у Цириху 
7.77 
Вертикално руши се кубус времена 
Линије свију ствари склапају се у 
Јесам 
Мислим поћи на море 
Страх ме шкорпиона 
Веселим се музици оркестриона 
Улица пуна олује смрди по муњевини. 
Морски пси још се нису опаметили 
За катедрама падају драстичне псовке 
на пионире новог времена. 
Гладио сам данас једној жени ногу 
кроз свилену чарапу. 
Осетих сву лепоту С. Х. С. поезије 
пре зенитизма. 
Вратио сам се са Гаурисанкара 
да у својој соби отпутујем за Бразилију. 


1922. 

Бранко Ве Пољански, Паника под сунцем, 1923.
(Паника под сунцем/Тумбе/ Црвени петао, Жива прошлост, Београд, 1988)

Нема коментара: