Данило Лучић

ДИСЦИПЛИНА ШАРЖЕРА ЗА СИМБОЛЕ 


у ампутирању затајена је магија 
моја сећања су моја сечива 

учинићемо се некоме лавиринтом: 
у теби је један ја којег мрзим, 
мада ти си онај који из мене мрзи мене у теби 

доба је године када се извија светлост 
ако је неко рекао мрак, 
то је зато што је био мрак 

стрељам се. понављања убијају 
како ноге може имати нешто што је некада било дрво 

рафално ме љубила 
човек презими на другом телу 

дошло и прошло примирје 
ја заборављен у рововима 

Ватра велика. Ватра гладна. 
Ватра свакоме од нас. 

Шрапнели 

(часопис Поезија, 59-60, 2012)