Iz Agona: Uroš Kotlajić

čitati uz "time of no reply"

Beleške za krv – vikend

pred

Ona je rekla: ,,Da, ja idem u te prolaze u kojima nema smisla, i ostajem tamo, vrlo često

U koje prolaze

Čekam da mi nešto kažeš, čekam sam zvuk
jer nemam osećaja

U koje prolaze

Ona je rekla: ,,Ja često idem u te prolaze, u kojima nema smisla, znaš, u te prolaze

Kada brzo promiče ne vidim joj lice od
snega
kašalj joj trese vrat, vrućina nosi košulju

Ja odlazim nekad, u te prolaze, znaš, u kojima nema smisla

leti
zimi
kada su kaplje manje od tragova
još pet listova dok stoji na tanjiru
kada u kući nema ukućana,
sluge su na odmoru deca na livadi

Uzima sladoled vrlo nepristojno, prstima

Pušta da joj se kaplje slivaju između prstiju znaš govori nikada ne pravi pauzu
ne želi da joj neko upadne u reč ovde je samo iluzija da je trava na ovoj livadi
ja znam ja sam prolazila kroz te prolaze

Dva tužna sovina oka joj liče na dečija

Dve kandže na ptice

Dva crna luka na grudi

Jedan kolut u provaliju

jedan za rođendan, veseo

Na predelima ispeglanim u pari između nosa i jagodica, ispod naočara

dva tužna sovina oka kojima trepće pred svima

Okupljene devojčice čekaju džokeja, landrover
boca na ledu, pena na obrazima, obarač u kukuruzu
njene male gaćice nedovoljne za oblak ali zato za žudnju

Svejedno

Ona zna te prolaze koje ne znam koje ja ne znam Kako je to moguće?

Čovek bomba

Bio je ušao u trolejbus, video sam ga
teget buđ njegove kragne
dugačke masne uvojke

Koji na suncu ostavljaju sjaj zlata

kao anđeli, mala crna sunca koja padaju

a koja niko ne vidi

Misleći da je u pitanju odsjaj ivice prozora sa spoljašnje strane

Misleći samo na ljubav

silina

Video sam sebe kako ulazim u kabinet trolejbusa, on priča
i kako savijam
bele listove hartije
i kako zovem sekretaricu
da uđe

Čovek-bomba veliki kao vodopad

čovek iznenađenje
teget mantil
košulja nika drejka

jeftine mamuze na divljim
nogama

Mi smo čekali Drejka da se pojavi na igralištu
iako smo znali da je on mrtav

ali šta ti je povezanost
čekali smo ga

Paralelni grad Paralelni grad

pojavljuju se samo u pričama koje slučajno odvoje tvoje
uvo u kafeu dok sediš sa prijateljima i piješ kiselu vodu

Znajući da ispod šanka jetra krišom postaje zastava
zavesa krišom postaje omča okvir postaje provalija
i tako dalje svaka stvar postaje svoja mračna verzija

u njihovim pričama (oni nas čekaju)

koje si uhvatio krajičkom svog izgubljenog smisla

treba ih samo pratiti do natpisa

SAMO ZA (...)
gutaju kašikama svu težinu dok ne nestane

tu čekamo

trenutak

da počne

http://www.agoncasopis.com/Broj_17/poezija/1_uros_kotlajic.html